Uputili ste nam veliki broj pitanja o faktorima rizika i prevenciji moždanog udara i zato koristimo ovu priliku da Vam odgovorimo na neka od Vaših pitanja i damo smernice o prevenciji ove bolesti.
Šta je moždani udar?
Akutni moždani udar (AMU) se definiše kao globalni ili fokalni poremećaj moždane funkcije koji nastaje naglo, traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećaja moždane cirkulacije ili stanja u kome protok krvi nije dovoljan da zadovolji metaboličke potrebe neurona (moždanih ćelija) za kiseonikom i glukozom.
Akutni moždani udar je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta, posle kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Lekari koji se bave ovim poremećajem došli su do zabrinjavajućih rezultata da se svakih 45 sekundi jedna osoba razboli od moždanog udara, a svaka 3 minuta jedna umre od iste bolesti.
U zavisnosti od mehanizma nastanka, akutni moždani udar se može klasifikovati u dve velike grupe:
- Akutni ishemijski moždani udar (AIMU) koji nastaje kao posledica zatvaranja (med. okluzije) krvnog suda bilo trombozom ili embolijom
- Akutni hemoragijski moždani udar (AHMU) koji može biti u vidu krvarenja unutar moždane mase (med. intracerebralna hemoragija – ICH) ili unutar možanih opni (med. subarahnoidalna hemoragija – SAH). Akutni ishemijski moždani udar se javlja znatno češće (u oko 75 – 80% pacijenata).
Faktori rizika:
- Povišen krvni pritisak
- Ishrana
- Gojaznost
- Šećerna bolest
- Hiperlipidemija
- Pušenje cigareta
- Upotreba oralnih kontraceptiva, itd.
Osim što se radi o bolesti sa veoma visokim stepenom mortaliteta, podjednako je ozbiljna i činjenica da je ovo neurološka bolest sa najvećim stepenom invaliditeta. Uvođenjem metoda palijativnog zbrinjavanja u procesu lečenja, a kasnije (što je još važnije) u procesu rehabilitacije, postižu se izuzetno dobri rezultati i računa se da oko polovine svih preživelih može da se vrati nekoj vrsti zaposlenja. Za one pacijente koji su fizički delimično ili potpuno zavisni od pomoći drugih rehabilitacija u palijativnom zbrinjavanju bitna je radi obezbeđivanja maksimalnog fiziološkog funkcionisanja ovih pacijenata i obezbeđivanja što dostojanstvenije starosti.
