Kardiovaskularne bolesti (KVB) trenutno predstavljaju najozbiljniju pretnju zdravlju žena, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) zauzimaju prvo mesto kao uzročnici smrtnosti kod žena, uzrokujući smrt većeg broja žena nego svi karcinomi, tuberkuloza, HIV/AIDS i malarija (u nerazvijenim zemljama).

Bolesti srca i moždani udar uzrok su 8,6 miliona smrtnih slučajeva kod žena, a to je trećina svih smrtnih slučajeva žena širom sveta. Od toga:

• 3,4 miliona žena umre od ishemijske bolesti srca
• 3 miliona žena umre od moždanog udara svake godine
• Ostatak, tj. 2,2 miliona žena umre, pre svega, od reumatske bolesti srca, hipertenzije (povišenog pritiska) ili zapaljenske bolesti srca.

Kod žena iz nerazvijenih i srednje razvijenih zemalja koje obole od kardivaskularnih bolesti, na žalost, u većem procentu se javalja smrtni ishod nego žena koje obole od istih bolesti u industrijalizovanim, razvijenim zemljama. Evo i nekih zabrinjavajućih podataka:

• U Južnoj Africi procenat smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja kod žena starosti između 35 i 59 godina života je za 150% viši nego kod žena u Sjedinjenim Američkim Državama
• U Brazilu, procenat smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja kod žena starosti između 35 i 59 godina života je za 75% viši nego kod žena u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kardiovaskularne bolesti nisu isključivo “muške” bolesti.

Evo i činjenica koje govore u prilog tome:

• Kod žena u srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama procenat smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti je viši nego kod muškaraca istog podneblja
• Žene obolele od šećerne bolesti imaju veću stopu mortaliteta od kardivaskularnih bolesti nego muškarci koji boluju od šećerne bolesti
• Žene mlađe životne dobi koje dožive infarkt srca imaju veću smrtnost od muškaraca istih godina
• Nakon moždanog udara kod žena se češće javljaju komplikacije i ozbiljniji posledice nego kod muškaraca
• Prema statističkim podacima ženama se ređe ordinira aspirin za sekundarnu prvenciju, ređe im se ugrađuju sofisticirani modeli pejsmejkera i manja je verovatnoća da će im se preporučiti neka od kardiohirurških intervencija.

Sve navedene činjenice pozivaju žene da ih prvo dobro iščitaju (i više puta ako treba), drugo da ih ozbiljno shvate (to su zvanični podaci vodećih svetskih organizacija, ustanova i zdravstvenih profesionalaca) i treće i najbitnije da svakodnevno izdvoje vreme samo za sebe i posvete se unapređenju sopstvenog zdravlja. Bez svog dobrog zdravlja i psihičkog i fizičkog, neće biti u mogućnosti ni da se posvete drugima, bez obzira na ljubav koju osećaju prema njima.

Izvor podataka