Osim prehlada i gripa, koji su neizbežna pojava ovih dana, decu predškolskog i školskog uzrasta mogu ostaviti u postelji i mamama i bakama dobro poznate virusne osipne groznice. Uzroci mogu biti različiti: vremenske prilike, kolektiv, izostanak vakcinacije, i sl.

Osipne groznice su akutna infektivna oboljenja sa ospom i temperaturom, po čemu su i dobila svoje ime. U ovu grupu bolesti ubrajaju se: šarlah, variola, morbili, varicela i rubela i neke druge virusne ospe.

Šarlah je, za razliku od svih gore pobrojanih, bakterijsko oboljenje. Morbili (kod nas poznate kao male boginje, ospice, šarulje), varicela (ovčije boginje) i rubella (rubeola, crvenka) su osipne groznice čiji su uzročnici različiti virusi, koji imaju različite osobine (npr. virus variole je dosta otporan, dok ostali to nisu). Izvor svih osipnih bolesti se prenosi kapljičnim putem, pa se zato češće i javljaju u zimskom periodu. Deca većinom obolevaju, naročito deca iz kolektiva (vrtići, škole, i sl.). Virusi ulaze u organizam preko nazofarinksa, razmožavaju se u epitelu gornjih disajnih puteva i pratećim limfnim čvorovima i žlezdama. Virusi osipnih groznica su dermatotropni iz tog razloga nastaje ospa kao rezultat dejstva virusa na kožu. Kod svake ospe se opisuju sledeći elementi:

• Vreme izbijanja (kod variole i morbila ospa izbija 3-5.dana bolesti, a kod varicele i rubele 1-2.dana)
• Lokalizacija (ospa može da se javi po celom telu, uključujući dlanove i tabane, ali ima i svoj specifičan raspored)
• Način širenja (ospa ima svoj redosled širenja kod različitih osipnih groznica)
• Morfologija (ospa se sastoji od pojedinačnih promena na koži (eflorescencija), različitog oblika, veličine, boje i razvoja)
• Evolucija eflorescencija (tok promena na koži).

Virusne osipne groznice spadaju u generalizovana oboljenja, pa je inkubacioni period dug i traje 10-20 dana. U kliničkoj slici dominiraju tri činioca: temperatura (koja nije obavezna, naročito kod varicele i rubele), ospa i ciklični tok bolesti (ima tri stadijuma: kataralni – zapaljenje konjuktiva i svih sluznica respiratornog stabla, osipni i rekonvalescentni stadijum – traje nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a često je perutanje kože u ovom periodu).

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike, kao i epidemioloških podataka, a najlakše se postavlja u osipnom stadijumu bolesti. Preležane osipne groznice osiguravaju solidan imunitet. Pošto su ovo virusne bolesti, uglavnom se primenjuje simptomatska terapija i nega, a antibiotska terapija se primenjuje samo u slučaju bakterijskih komplikacija. Vakcine protiv variole, morbila i rubele daju solidan imunitet.

Izvor: Kosanović – Ćetković Desanka i saradnici, Akutne infektivne bolesti