Svake godine 12. avgusta pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija (UN) obeležava se Međunarodni dan mladih. Ideja da se ovaj dan obeležava širom sveta kao međunarodni praznik mladih rođena je u Beču 1991. godine na prvoj sednici  Prvog svetskog foruma mladih UN.

 

Mladi ljudi su se tada, u organizaciji UN, okupili sa željom da zajednički bolje prepoznaju i definišu ulogu mladih u  jačanju globalnog društva i da udruženim snagama promovišu načine  kojima bi se aktivnije uključili u život u zajednicama iz kojih dolaze. Na Svetskoj konferenciji  ministara odgovornih za pitanja mladih  1998. godine usvojena je rezolucija da se 12. Avgust proglasi za međunarodni dan mladih, a 1999. godine ta rezolucija je usvojena na zasedanju Generalne skupštine UN. Tako je 2000. godine prvi put i zvanično obeležen Međunarodni dan mladih.

Svetski program akcija za mlade (World Programme of Action for Youth – WPAY) kreiran je i usvojen od strane UN i pruža okvir kako pravaca politike i praktičnih smernica za vlade svih država članica UN, tako i okvir za nacionalne akcije i međunarodnu podršku, a sve u cilju poboljšanja položaja mladih ljudi širom sveta. Ovaj program pokriva petnaest oblasti koje predstavljaju prioritete mladih i sadrži predloge za delovanje u svakoj od ovih oblasti. Petnaest polja delovanja identifikovanih od strane međunarodne zajednice su: obrazovanje, zapošljavanje, glad i siromaštvo, zdravlje, životna sredina, zloupotreba štetnih supstanci, maloletničko pravo, slobodno vreme, devojčice i devojke, kao i potpuno i efikasno učešće mladih u životu i u donošenju odluka u društvu čiji su deo, po pitanju globalizacije, informacionih i komunikacionih tehnologija, HIV/AIDS, oružanih sukoba i međugeneracijskih pitanja.

„Loše zdravstveno stanje mladih često je uzrokovano nezdravom životnom sredinom, nedostatkom sistema podrške za svakodnevni život  u cilju promovisanja zdravih obrazaca ponašanja (zdravih stilova života), nedostatkom informacija i neadekvatnih ili neodgovarajućih zdravstvenih usluga. Problemi uključuju i nedostatak sigurnog i čistog životnog okruženja, neuhranjenost, rizik od zaraznih, parazitskih i bolesti koje se prenose vodom, rastući procenat konzumiranja duvana, alkohola i droga, neovlašćeno, samoinicijativno preuzimanje rizika i destruktivnih aktivnosti, koje rezultiraju različitim psihofizičkim povredama. Potrebe reproduktivnog zdravlja adolescenata se takođe, uglavnom ignorišu. U mnogim zemljama postoji nedostatak informacija i usluga koje su na raspolaganju adolescentima i koje bi im pomogle da shvate svoju seksualnost i koje bi ih zaštitile od neželjenih trudnoća i seksualno prenosivih bolesti, uključujući HIV/AIDS“ (1).

Dr Olivera M. Ćirković

Literatura:
1.    World Programme of Action for Youth – WPAY, UN, 2010. pg. 23-29
2.    http://www.unworldyouthreport.org/