Alchajmerova bolest predstavlja oboljenje mozga koje dovodi do poremećaja pamćenja, mišljenja i ponašanja. Simptomi se obično postepeno javljaju, pogoršavaju tokom vremena, i u jednom trenutku postaju toliko teški da utiču na izvršavanje svakodnevnih dnevnih aktivnosti (ADL – Activity Daily Living).
Vodič kako da smanjite rizik od oboljevanja i da zaštitite svoj mozak
Često se pravi greška kada se Alchajmerova bolest poistovećuje sa demencijom. Alchajmerova bolest ili Alchajmerova demencija predstavlja vrstu demencije pored: vaskularne demencije, demencije sa Levijevim telima, mešovite demencije, Parkinsonove bolesti, blago kognitivnog oštećenja, frontotemporalne demencije, Hantingtonove bolesti, normotenzivnog hidrocefalusa, Krojcfeld-Jakobsove bolesti, Wernicke-Korsakoff-ljevog sindroma. Svaka od navedenih bolesti biće posebno obrađena, kao i razlike koje postoje kako u psihofizičkom stanju obolelih pacijenata, simptomima, tako i u dijagnostici i terapiji.
Za lekare i članove porodice obolelog koji akcenat stavljaju na postavljanje prave dijagnoze glavni faktor koji komplikuje dijagnozu je postojanje toliko vrsta demencije. Više od 50 stanja može imitirati demenciju ili je uzrokovati. Bitna je i činjenica, koju su naučnici dokazali, da biohemijske promene (stvaranje plakova u mozgu) koje uzrokuju Alchajmerovu bolest nastaju i 20 godina pre nego sto se prvi simptomi jave. Alchajmerova bolest je jedna od najčešćih teško terapijom kontrolisanih stanja. Drugi uzroci ireverzibilne demencije uključuju promene na krvnim sudovima (vascularna demencija) ili druge degenerativne poremećaje (frontotemporalnu degeneraciju, Parkinson-ovu bolest, Huntington-ovu bolest), sporo napredujuće tumore mozga ili infekcije centralnog nervnog sistema (Creutzfeldt-Jakob bolest, AIDS demencija, neurosiphilis). U nekim vrstama demencije, tretman će poboljšati mentalno funkcionisanje, a u malom procentu, demencija je delom reverzibilna ako se lečenje počne pre nego što dođe do trajnog oštećenja mozga. Zato je važno da se pacijenti jave ordinirajućem lekaru što je ranije moguće.
Dugi niz godina, smatralo se da je Alchajmerova bolest bolest starih i da malo možemo učiniti u cilju prevencije. Kao i u slučaju svih drugih bolesti stanovništvo se nadalo najboljem, tj. očekivali su da farmaceutske kompanije pronađu lek koji bi izlečio Alchajmerovu bolest.
Leka nema, bar još uvek nije pronađen, ali je istina da rizik od oboljevanja možemo smanjiti ako nam je ishrana prilagođena, ako praktikujemo fizičke aktivnosti, ostanemo mentalno i društveno aktivni i držimo stres pod kontrolom.
Utrkujući se za pronalaskom leka, prevalencija obolelih raste, pa je fokus borbe protiv ove bolesti u svetu stavljen na kreiranje strategija prevencije. Ono do čega se došlo je da se kombinacijom zdravih navika može sprečiti ili bar odložiti pojava simptoma Alchajmerove bolesti i drugih tipova demencije. Nikada nije suviše rano da počnete sa koracima prevencije i očuvanja ćelija mozga.
Šest osnovnih koraka prevencije su:
- Redovna fizička aktivnost
- Zdrava ishrana
- Mentalna stimulacija
- Kvalitetan san
- Kontrola stresa
- Aktivan društveni život
Što više jačate svaku od navedenih stavki u svakodnevnom životu to će Vam mozak biti zdraviji i snažniji. Dok se rukovodite ovim pravilom i živite za mozak zdravim stilom života, Vaš mozak će biti zdraviji, snažniji i ostati takvim duži vremenski period.
