Ovoga puta, delim sa vama drugačiju priču o karcinomu i apelujem da povedete više računa o sebi i svom zdravlju kroz lično iskustvo.
Pita petogodišnja devojčica mamu zašto njena baka (mamima majka) nije otišla ranije kod doktora, nego baš, baš kad je bilo kasno. Tako bi baka obezbedila svoje mesto na Svetosavskom balu, pa ne bi tu bio neko drugi. A onda nečekajući odgovor potpuno zbunjene majke, devojčica nastavlja:
„A da! Sugurno nije htela da ide kod doktora da se ti ne bi uplašila i zaplakala.“
I kad malo bolje razmislite ovi izgovori i piju vodu u poređenju sa onima koje mi imamo ili koje čujem skoro svaki dan u ordinaciji kada je u pitanju odlazak na preventivne preglede. I ne samo preventivne, nego i one, obavezne preglede kada je zdravstveno stanje pacijentkinja već izmenjeno i kada su ti pregledi zaista i potrebni. Čeka se poslednji minut. I duže. A izgovori? Izgovori su, verujem poznati i vama, a možda ih i vi koristite: “Još samo ovo da se završi. Ovo mi je mnogo važno!”, “To ja tako, od stresa”, “Kad se ovo završi, za dan dva biću ko nova”, “Ovo je uobičajeno kod mene! Pa i mama (tetka, sestra…) mi je imala ili ima slične tegobe (simptome)”, “A, ne… Ja redovno uzimam antioksidanse i zdravo se hranim!”, “Ne pušim, ne pijem, ne jedem meso ili jedem samo organsku hranu”…. I tako bez kraja. Sve do trenutka poznatom po čuvenom pitanju “A šta sad?!”. E tada se uplaše svi, a Boga mi, svi i zaplaču. A da li plaču javno ili tajno zavisi i od sheme po kojoj su i do tada živeli i radili.
Drage moje dame, neću vas moliti da, ko po zadatku, “odradite” pregled jednom godišnje (savetovati i predložiti hoću). Zamoliću vas da zastanete. Da zastanete i oslušnete sebe i svoje telo. Bez greške će vam telo ukazati kako i šta dalje, čega je previše, a čega premalo ili je sve potaman, da li ste”odradili” nešto baš onako kako ste želeli ili ste duboko u sebi želeli drugojačije, al ovako “treba” ili je poznato, provereno i sigurno.
Na kraju sve se računa! I šta jedete i šta pijete, da li vežbate, da li je u porodici bilo sličnih stanja, kako nešto radite, kako doživljavate, kako volite… Zastanite na kratko, ostavite po strani svoje obaveze, poslove, karijere, borbu za preživljavanje, najmilije. Osetite sebe, gde ste, kako ste sa tim, gde vam je mesto, gde želite da ste. Volite sebe, da bi ste bili u mogućnosti da što duže volite druge i uživate sa njima. Onda ćete i na preventivne preglede ići jer tako vi želite i osećate da treba.
Ravnoteža tela, psihe i duha može vam obezbediti da vas pitanje malog deteta ne zatekne, ne zbuni ili da ne daj Bože izgubite svoje mesto na nekom vama bitnom balu.
Autor: Dr Olivera M. Ćirković
