Šta je psihosomatska medicina, kako funkcioniše i čemu služi pokušali smo da odgovorimo u ovom tekstu.

 

U svakodnevnom govoru veoma često čujemo da je neka devojčica osetila „leptiriće u stomaku„, da je neko bio toliko uznemiren da je „imala/o srčani udar“ ili „samo što se nisam šlogirala/o“,  a ideja da nečiji postupak ili reč može da nas „ujede za srce“ nije nam uopšte strana. Kada bi osobe koje prethodno navedeno dožive zatražile u zdravstvenim ustanovama pregled i dodatnu dijagnostiku zbog navedenih činjenica ili stanja verovatno bi medicinsko osoblje na prijemnim odeljenjima smatralo da se poigravaju. Međutim, iste ekspresije svoga nesvesnog nisu strane ni lekarima i ostalim zdravstvenim profesionalcima, tako da, sumirajući svoje medicinsko znanje, iskustva svakodnevnog rada sa pacijentima, svesni smo da citirani izrazi umeju da budu i te kako bitni detalji kao anamnestički podatak.

Psihosomatska medicina predstavlja i postavlja bitna, krucijalna pitanja o međusobnim odnosima i zavisnosti uma, tela, centralnog nervnog sistema i neuroendokrinih funkcija. Psihološke, neurološke i somatske funkcije i simptomi utiču jedni druge i uslovljavaju jedni druge. Izraz psihosomatski, kako u običnom, narodskom žargonu, tako i u medicinskim krugovima, podrazumeva fizičke (somatske) simptome koji nisu medicinski opravdani, dokumentovani. Psihosomatski simptomi podrazumevaju fizičke simptome bez organskih uzročnika (etiologije), izazvane emocionalnim sukobima, preteranom emocionalnošću, stresom  i/ili željom za pažnjom, i sl.

Opšte je prihvaćeno da je medicinski termin “psihosomatski” prvi, zvanično, uveo Nemački lekar Johann Christian Heinroth, 1818. godine. Tada je zvanično povezao uzročnost psihe i tela, koristeći izraz “psihosomatski” kako bi pojasnio etiologiju insomnije.

Generalno i klinički govoreći, psihosomatska medicina podrazumeva kako fizičke bolesti koje prate psihosocijalni faktori, tako i slučajeve u kojima su psiho-socijalni faktori u osnovi etiologije fizičke bolesti i/ili invaliditeta.

Psihosomatska medicina, kao posebna specijalistička grana danas se u svetu uveliko razvija i dosta se pažnje posvećuje unapređenju iste.

I opet dolazimo na ključnu tačku – holističi pristup pacijentu, jer bez jedinstvenog, sveobuhvatnog doživljaja tela, psihe i duha i posmatranja pacijenta na taj način nema ni uspešnosti lečenja.

Prema tome, dragi moji, oslušnite svoje telo!

Autor: Dr Olivera M. Ćirković