Koje su koristi od fizičke aktivnosti u prevenciji Alchajmera i zašto je važno da se redovno vežba?
Prema istraživanjima Američke Fondacije za istraživanje Alchajmerove bolesti i prevencije fizičke aktivnosti smanjuju rizik od razvoja Alchajmerove bolesti za 50 procenata. Redovna fizička aktivnost može da uspori dalje propadanje ćelija mozga kod pacijenata koji su već počeli da razvijaju kognitivne probleme.
Pored prvog i veoma značajnog koraka u prevenciji Alchajmerove bolesti i demencije, redovne fizičke aktivnosti:
⦁ Smanjuju stres
⦁ Podiži raspoloženje
⦁ Poboljšavaju pamćenje
⦁ Povećavaju energiju
Ukoliko ste duži vremenski period bili neaktivni ili se nikada niste ni zanimali za neki vid fizičkog treninga u samom startu programi vežbanja mogu da Vam budu zastrašujući. Međutim, vi ne morate i nikako ne bi trebalo da na samom početku počnete da trčite ili se priključite intenzivnom kardio programu ili vežbanju u teretani. Pokušajte da krenete sa malim koracima, potražite aktivnosti koje vama odgovaraju i svaki dan dodajte po neki novi pokret ili vežbu. Koristite stepenice, ne morate baš uvek parkirati ispred samog ulaza u zdradu, firmu ili radnju, prošetajte oko bloka, naučite vežbe relaksacije, Tai Chi Cuan ili joga su odlični.
Evo i nekih saveta kako da se pokrenete i napravite plan vežbanja (po predlogu Fondacije za istraživanje Alchajmerove bolesti i prevencije):
⦁ Neka vam cilj bude najmanje 30 minuta aerobnog vežbanja pet puta nedeljno. Pokušajte sa hodanjem, plivanjem ili bilo kojom drugom aktivnošću kojom se broj otkucaja srca povećava. Čak i rutinske aktivnosti kao što su sređivanje bašte, čišćenje, i sl. predstavljaju dobar početak
⦁ Jačajte mišiće kako bi ojačali svoj mozak. Umereno teške vežbe i kondicione vežbe ne samo da povećavaju mišićnu masu, već vam pomažu da se održi zdravo funkcionisanje mozga. Kombinovanje aerobika i kardio treninga je bolje nego bilo koja druga aktivnosti (opet ne zaboravite rečenicu sa početka teksta – ne počinjite intenzivne treninge naglo, a kada ih počnete prilagođavajte ih vašim mogućnostima). Za osobe preko 65 godina 2 do 3 puta nedeljnog vežbanja može smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti za 50%
⦁ Uključite vežbe ravnoteže i koordinacije. Povrede glave uzrokovane padovima predstavljaju veći rizik što ste stariji, a to zauzvrat povećava rizik za nastanak Alchajmerove bolesti i demencije. Vežbe ravnoteže i koordinacije mogu vam pomoći da ostanete agilni i izbegnete ovakve neprijatnosti. Probajte jogu, Tai Chi ili vežbe pomoću balans lopte
⦁ Pridržavajte se ove rutine bar mesec dana. Potrebno je oko 28 dana da vam nova rutina postane navika. Kada ste u ovom ritmu, održavajući svoju rutinu vežbanja osećaćete se odlično. U međuvremenu, postavite sebi realne ciljeve na trening kalendaru i pridržavajte ga se. Snaga i svežina koju tokom vremena stičete će vam pomoći da zaboravite na daljinski
⦁ Zaštitite glavu. Istraživanja pokazuju da povreda glave u bilo kom trenutku u životu značajno povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Ovo podrazumeva i ponovljene udarce u sportskim aktivnostima, kao što su fudbal, boks, i sl. ili pojedinačne povrede zadobijene vožnjom bicikla, skejta, klizanjem, skijanjem i sl. Zaštitite svoju glavu, a samim tim i mozak noseći kacige koje se adekvatno uklapaju u sport kojim se bavite.
Izbegavajte sportske aktivnosti koje sa sobom nose rizik od povređivanja i budite pažljivi. A trenutak nepažnje može dovesti do povrede glave, a samim tim i mozga.