Znate li šta je ciljana geštalt terapija i kako vam ovaj vid psihološke podrške može pomoći u rešavanju problema koji vas muče?

Da li ste pomislili da kada vam psihološka podrška zatreba ona ne mora po pravilu da traje mesecima ili godinama? Svaki težak trenutak, naizgled nesavladivu situaciju, nerešiv problem (odlazak deteta u inostranstvo, bolest, promena radnog mesta, “situacija” sa detetom, itd.) možete lakše prevazići uz kratkoročne intervencije geštalt psihoterapije…..

Nije mali broj ljudi koji su, u momentima kada su i razmišljali da se obrate za pomoć i podršku psihoterapeutu, odustajali i na samu pomisao da će terapija trajati u nedogled, da će već u prvom susretu sa terapeutom biti postavljeno pitanje „da se priča o odnosu sa majkom“ (reči jednog klijenta), da će proći problem dok se do njega i dođe. Stavova, kao i izgovora ima mnogo, baš koliko i nas  i naših problema.

Verujem da nema mnogo ljudi koji znaju da u geštalt psihoterapiji postoji i oblast ciljana geštalt terapija (da je tako nazovemo), koja se zasniva na kratkoročnim intervencijama koje traju mesec i po do dva i koje se sastoje od 6 do 8 susreta sa psihoterapeutom (tzv. brief gestalt therapy – BGT).

Ova vrsta terapije nastala je prvenstveno uslovljena i finansirana od strane osiguravajućih društava i zdravstvenih zavoda, koji u razvijenim zemljama pokrivaju pacijentima i troškove psihoterapije.

Ne retko, na ovu meru podrške pacijenta upućuje porodični lekar, kada smatra da će sveobuhvatnost podrške pacijentu (i medicinska i psihoterapeutska) biti delotvornija u procesu izlečenja i isceljenja pacijenta. Ovo se pokazalo kao delotvorno kod pacijenata sa teškim, hroničnim bolestima, sa karcinomima, kao priprema za hirurške intervencije ili invazivne terapijske procedure, ali i kao priprema za porođaj, uolgu majke, problem sa decom, itd. Nekada su i gubici i žalovanja (smrt bliskog člana porodice, prijatelja ili, pak, razvodi i odlasci dece i bliskih drugih) uzročnici akutnih stanja, koja uz svu medikamentoznu terapiju teško da se stabilizuju. Uvid koje pacijent dobija, podrška psihoterapeuta i jačanje samopodrške budu od velikog pozitivnog značaja za dobrobit pacijenta.

Takođe, kompanije mogu da pošalju zaposlenog na terapiju u cilju poboljšanja kvaliteta kontaka, lakšeg uključenja u nove trendove kompanije, čestih promena radnih mesta, putovanja i sl.

S druge strane, za mnoge osobe kratkoročne intervencije su mnogo prihvatljivije i sasvim dovoljne nego vremenski neodređene i neograničene psihoterapije (Roth and Fonagy, 1996.). Za druge, kojima se problemi ili neharmonija (disbalans) psihofizički protežu godinama unazad i samo se produbljuju i učvršćuju u svome postojanju, meseci i godine, pre nego nedelje rada sigurno su potrebne za promenu starih shema i percepcija i učenje novih, prihvatljivijih i plodnijih za postojeći stil života. Bitno je naglasiti, da čak i kod ovakvih slučajeva, evidentno je da kratke, brze intervencije mogu biti izuzetno korisne i primenljive. Fish i Schlanger su 1998. godine opisali takve slučajeve u radu sa paranojim, alkoholizmom, depresijama, i sl. („Kratke intervencije kod slučajeva zastrašivanja“ naslov je knjige koju su objavili). Klerman i saradnici su 1984. godine opisali primenu kratkih intervencija u radu sa klijentima koji su imali umerenu i tešku depresiju.

Cilj BGT, uostalom kao i svake psihoterapije je da, bez dvoumljenja, omogući pacijentima da razumeju sebe, svoje postupke, postanu bliski (u kontaktu) sa sobom i drugima, da se suoče sa problemima i krenu ka mnogo mirnijoj i spokojnijoj i darežljivijoj strani svoga života. Bez obzira koja se vrsta psihoterapije primenjuje pobeda treba da ide u prilog korisnosti po pacijenta.

Autor: Dr Olivera M. Ćirković, geštalt psihoterapeut, specijalista pedijatrije
Izvor: Houston, G. (2003.) Brief Gestalt Therapy. London: SAGE Publications Ltd

Ako mislite da imate akutni problem i da vam treba razgovor sa profesionalcem, pozovite nas ili pošaljite email:

Save

Save

Save