Majčina ljubav – koja je njena uloga, kakav trag ostavlja i koliko znači za život svakoga od nas?

Prolaze i ovi letnji dani, polako se završavaju godišnji odmori, putovanja, posete, formiraju se nove ciljne grupe za rad, kreću novi ciklusi rada sa starim, različitim kategorijama: ženama obolelim od karcinoma dojke, roditeljima koji žele da unaprede svoje odnose i načine na koje ostvaruju kontakte sa svojom decom, ženama u svetu biznisa, itd.

I bez obzira na vrstu grupe sa kojom radim (zdravi, bolesni, roditelji, zaposleni) nekako mi se nameće ista tema – majka. Uloga majke u svim uzrasnim grupama i svim kategorijama iskristalisala se kao centralna tema ovih avgustovskih dana. Motivisana time, rešila sam da podelim sa vama delove u kojima se govori o mestu i ulozi majke, iz knjige koja je u pripremi “Tražih lek, nailazim na samu sebe”.  Ideja mi je da svim ženama, bilo da su majke ili ne, pomognem da pokrenu sebe, da ugledaju svoje mesto u odnosu na majku, kao majke, kao buduće majke, kao kćerke.

“O ulozi majke u životu jedne individue, tragu koji majka ostavi, bez obzira na vreme koje provede sa potomkom (ne ulazeći u razloge odvajanja od deteta, kao ni vreme istog) mnogo se pisalo, proučavalo, debatovalo. Ovde ću se okrenuti najupečatljivijim detaljima iz moga svakodnevnog rada u ordinaciji, koji su i mene naterali da dodatno proučavam i istražujem ovu temu.

Prvo, nikako ne trebamo zanemariti činjenicu prenatalnog razvoja deteta i značaja psihofizičke ravnoteže koju majka treba da ima u tom periodu. Već u ovom periodu mogu da se odigraju događaji od značaja za kasnije formiranje ličnosti. Ovde vas podsećam na značaj pozadine (događaja iz prošlosti) koju majka donosi u sada zajedničko polje s novim bićem u njenoj utrobi. Da li je trudnoća željena ili ne, da li je željena i od strane partnera, da li postoji podrška sredine i značajnih drugih, da li je prva trudnoća ili ne, ako nije da li majka ulazi s nekom traumom iz prethodnih trudnoća ili porođaja u ovu, da li je bilo spontanih ili namernih pobačaja, da li su majka i/ili otac bili podvrgnuti nekom tretmanu lečenja neplodnosti, i tako možemo nabrajati faktore od značaja za svaku trudnoću (a kasnije i razvoj jedinke) ponaosob…

…Period nakon rođenja deteta svaka majka doživljava na neki sebi svojstven način. Neke su presrećne, pa  misle da za njih nema granica. Druge se ne snalaze najbolje, jer od dosta savetnika, ne znaju na koju bi pre stranu kako bi svi bili ispoštovani i niko zapostavljen. Treće nemaju opciju nego da se sva koplja preko njihovih leđa prelome. Ja lično najviše volim četvrti tip – ja sam rodila, a vi gledajte šta ćete dalje. Oduševljava me koliko vremena troše na organizaciju, podelu uloga i naravno kontrolu kvaliteta odrađenog. Kao pedijatar sam bila u situaciji da svašta čujem i doživim od majki. Nije imalo razlike da li su došle zbog svojih somatskih tegoba ili bolesti deteta ili su mi se obratile zbog tekućeg problema sa detetom (čak i odraslim), odnosno kontakta sa istim. Nije bilo ni značajnih razlika u stavovima kada su godine majki u pitanju. Razlika koja je najupečatljivija je odnos prema sebi i prema drugima…

…. Ne mogu a da u ovom poglavlju ne podvučem i značaj i ulogu majke (značajnog drugog) u nastanku nekih poremećaja ličnosti (graničnog poremećaja ličnosti, narcističke ličnosti, shizoidnog poremećaja, itd.)….

…I najbitnije, što želim da naglasim da svi čuju, da dopre do svih – svako od nas ima samo jednu majku i ona takva kakva je, sa svim svojim manama, a nebrojeno mnogo vrlina radi za dete sve najbolje što i kako zna, u skladu sa svojim iskustvom, sa svojom životnom pričom, sa svojom životnom situacijom….“

Citirani delovi poglavlja u ovom kontekstu imaju samo jedan cilj – da vas motivišu da pogledate u sebe i vaše postupke, vaše želje, vaše vizije i osvestite vaše mesto u svemu tome.

U Talmudu piše: „Društvo i porodica nalik su na neku palatu:  ako oduzmeš palati jedan temeljni kamen, onda se sve počinje rušiti.“ Ne budite vi taj temeljni kamen koji će uzdrmati temelje palate vaše porodice, bez obzira da li ste majka ili imate neke nedovršene poslove sa majkom. Jedan iskren razgovor mnogo znači, a može i da pokrene promene. Porazgovarajte o tome sa vašim psihoterapeutom.

Izvor: U tekstu je korišćen materijal iz knjige u pripremi „Tražih lek, nailazim na samu sebe“, autora dr Olivere M. Ćirković, spec. pedijatrije, geštalt psihoterapeuta

Save