Kada izgovorimo reč starost ili starenje malo je ljudi koji se osete prijatno u svojoj koži, koji na te reči nemaju asocijacije na bolesti, bolne gubitke, fizičku zavisnost, demenciju, hronične bolesti ostavljene im u nasleđe, itd. Najkraće rečeno starenje je skoro izjednačeno sa aktivnim propadanjem i degradacijom, sa usamljenošću.

Ne mora, niti treba tako da bude!

Od nas zavisi da li ćemo u procesu starenja uživati. Od nas zavisi da li ćemo zdravo stariti.

BeoMed je mesec oktobar posvetio starima, zdravom starenju i promociji zdravih stilova života. Pridružite nam se!

 

Kako starite tako se rizici koji ugrožavaju vaše zdravlje ili zdravlje vaših najmilijih umnožavaju. U svakodnevnom radu, u ordinaciji, podjednako kao i u kućnim posetama, u susretu sa pacijentima o kojima brinemo, nailazimo na svakodnevne dileme, pitanja, strahove. Jesen prednjači u obeležavanju i podsećanju na oboljenja koja se najčešće povezuju sa onim što nam starost donosi i sa starijim osobama (septembar je mesec Alchajmera, a 21.septembar se obeležava širom sveta kao Svetski dan Alchajmerove bolesti, 02. oktobra obeležava se Svetski dan starih, mesec oktobar je i mesec u kome se posebna  pažnja posvećuje podizanju svesnosti o značaju prevencije karcinoma dojke, 10. Oktobra obeležava se i Svetski dan mentalnog zdravlja).

 

BeoMedov tim (spec. opšte medicine, pedijatar, psihijatar, nutricionista, internista, psihoterapeut, psiholog, medicinske sestre) je tako našao ne jedan, nego više razloga da narednih mesec dana kreira i organizuje niz aktivnosti (neke su svima dobro poznate, neke su poboljšane, neke su nove), uz svakodnevne promotivne cene na naše usluge. Ponudićemo vam i seriju tekstova od značaja kako za stare, tako i za članove njihovih porodica. Naravno, tekstovi će biti veoma značajni i osobama koje su rešile da zdravo stare i da uživaju u svojim godinama i iskustvu koje im iste donose, bez obzira koliko godina imaju ovoga trenutka. Nikada nije ni previše rano, ali ni previše kasno da odaberete pravi put. Zdrav put. Uvek je pravo vreme!

Šta nam donosi starenje?

Starenje je proces koji se odvija na ćelijskom nivou, a biva uočen na nivou organa. Tačnije, biva uočen tek kada se pojavi neki problem, simptom, tegoba sa nekim od naših organa ili sistema organa (čula, kardiovaskularni sistem, sistem organa za varenje, patološke promene na nivou nervnog sistema, lokomotornog, kože).

Svako doživljava godine različito (na način, po šemi koja mu je poznata i po kojoj je i živeo, radio, voleo, patio) i svako od nas kroz proces starenja prolazi jedinstveno, baš kao što je i svako od nas jedinka, individua za sebe. S godinama možete primetiti da nam neke svakodnevne stvari, koje smo rutinski odrađivali postaju teže ili da nam za isti posao treba duže vremena. I to je u redu! Ove se svari dešavaju jer postajemo stariji, jer se naše telo menja, naše se osnovne gradivne jedinice – ćelije menjaju. Najranije primećujemo promene na našim čulima. Kako se funkcija čula menja (slabe čula, njihova osetljivost) postaje nam teže da  vidimo, čujemo, omirišemo, osetimo ukus, gubimo ravnotežu.

Kako nam čula slabe tako nam se i povećava  rizik od povreda. Pored čula, kako starimo osetljivost kože se menja pod uticajem spoljašnjih faktora i načina života. Uz godine i pokreti postaju teži, održavanje ravnoteže takođe. Nismo više tako vitalni i čili. Mogu se primetiti edemi (otečenost) ekstremiteta, ukočenost (naročito u jutarnjim satima, „dok se malo ne razradimo“). I to je tek početak kojim nas telo obaveštava da obratimo pažnju na sebe.

Kada počinjemo da starimo?

Starimo sa rođenjem, samo što tada taj proces zovemo odrastanje, rast i razvoj. S godinama, ni ne primetimo kada smo iz faze rasta i razvoja prešli u fazu starenja. Primetimo tek kada nismo više funkcionalni kao nekada pre ili kada nas „snađu“ zdravstveni problemi, kada nas telo opomene da treba više da se posvetimo sebi ako mislimo da trajemo duže. I ne samo da trajemo nego i da uživamo u tom trajanju. Ako već volimo i poštujemo antikvitete, pa smo spremni i da uložimo u iste, zašto onda sebe ne volimo i ne poštujemo bar toliko da uložimo minimum koji nam omogućava zdravo starenje? Do kog momenta ćemo imati i zloupotrebljavati odličan izgovor – „još samo ovo da završim“?

Šta možemo da uradimo da podržimo zdravo starenje?

Ako krenemo na vreme da se osvešćujemo onda nam ne treba mnogo:

 

• Pravilna i izbalansirana ishrana u skladu sa godinama i procesima u kojima se nalazimo (po potrebi i isključivo u konsultaciji sa izabranim lekarom i suplementi i drugi dodaci i lekovita sredstva)
• Svakodnevna fizička aktivnost (nikako ne iscrpljivanje i treninzi preko svake mere)
• Redovni sistematski i preventivni pregledi (po kalendaru zdravlja)
• Umerenost u svemu
• Ljubav.

 

 A šta prim. dr Nina Rajčić kaže o starenju i peptidima – medicini 21. veka?

„Starenje stanovništva ili njihovo trajanje života, predstavlja jednu od najvećih društvenih transformacija i ono je jedan od pokazatelja njihovog zdravstvenog stanja. Primenom peptidnih bioregulatora, kratkih lanaca amino kiselina, koji su prirodne supstance, nano strukture, aktivira se 30-40% „rezervnih ćelija“ naših organa, regulišu se genetske informacije, aktivnost određenih molekula, sinteza proteina u živim ćelijama, intenziviraju mehanizmi na ćelijskom nivou. Oni optimiziraju fiziološke procese organa i tkiva za koje su namenjeni, obnavljaju oštećene ćelije, produžavaju život ćelije ne delujući na simptome bolesti već na uzrok nastanka promena. Koriste se bez kontraindikacija sa propisanim lekovima. Peptidi su jedan od najnovijih tretmana u medicini, kao pomoć u lečenju, imunološka terapija, trend 21-og veka, deluju kako u normalnim fiziološkim uslovima tako i u patološkim uslovima. Smanjuju rizik od oboljevanja od hroničnih nezaraznih bolesti, produžavaju životni vek za 30-40% zbog čega i nose naziv geroprotektora i jedina su sredstava koja usporavaju proces starenja.“