Kardiovaskularne bolesti (<em>KVB</em>) trenutno predstavljaju najozbiljniju pretnju zdravlju žena, a prema podacima Svetske zdravstvene [...]
menu trigger
menu trigger
Ponedeljak - Petak 09:00-19:00Subota 09:00-14:00 Nedelja - ZATVORENO+381611626570ambulantabeomed@gmail.comBroj 57Cara Nikolaja II, Beograd
BLOG
Veoma značajna kampanja koju je pokrenula Svetska federacija za srce (World Hearth Federation) je upravo kampanja “Mali koraci u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti”.
Sekundarna prevencija kardiovaskularnih bolesti i sve aktivnosti ove kampanje Sve aktivnosti kampanje imaju za cilj da ohrabre pacijente koji su doživeli infarkt srca da nastave dalje normalno, da im pomogne da promene dosadašnji stil života i tako ublaže ili potpuno eliminišu faktore rizika koji mogu uzrokovati neku novu krizu. Sam proces rehabilitacije pacijenata nakon infarkta srca je veoma komplikovan i dugotrajan i zato uz podršku zdravstvenih profesionalaca svih specijalnosti i na svim nivoima, pacijent ipak ima glavnu ulogu – motiv da se on oporavi veoma je bitan.
Iz tog razloga Svetska federacija za srce je kreirala dva kratka animirana crtana filma, koje Vam sa zadovoljstvom predstavljamo.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“29.Septembar“]Kardiovaskularne bolesti (Cardiovascular Diseases – CVD) predstavlju bolesti izazvane poremećajima srca i krvnih sudova, a obuhvaju: koronarnu bolest srca (srčani udar), cerebrovaskularnu bolest (šlog), povišen krvni pritisak (hipertenzija), perifernu arterijsku bolest, reumatske bolesti srca, kongenitalne bolesti srca i srčane insuficijencije. Glavni uzroci kardiovaskularnih bolesti su upotreba duvana, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i prekomerna upotreba alkohola (definicija Svetske zdravstvene organizacije o CVD, http://www.who.int/topics/cardiovascular_diseases/en/).[/message_box]
Po podacima koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija kardiovaskularne bolesti bile su uzročnik smrti 17.3 miliona ljudi u 2008. godini. To čini 30% od ukupne smrtnosti na svetu u 2008. godini. Od 17.3 miliona umrlih za 7.2 miliona uzrok smrti je bila koronarna bolest srca, a za 6.2 miliona uzrok je bio šlog. Procenjuje se da će do 2030. godine smrtnost čiji su uzročnici koronarna bolest srca i cerebrovaskularna bolest porasti na 23.3 miliona stanovnika. Od ukupnog broja umrlih od kardiovaskularnih bolesti u svetu preko 80% odlazi na srednje razvijene i nerazvijene zemlje, a javljaju se gotovo podjednako kod muškaraca i žena. Podaci nad kojima se treba zamisliti!
Većina kardiovaskularni bolesti može da se spreči eliminisanjem faktora rizika, kao što su upotreba duvana, nezdrava ishrana i gojaznost, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, dijabetes i visoke vrednosti masnoća u krvi (holesterola, LDL i HDL, triglicerida). To je ono šte svaki pojedinac za sebe može da uradi. Nikako ne treba zaboraviti da podjednaku odgovornost za održavanje faktora rizika imaju i oni koji podržavaju proizvođače duvana, brze hrane, genetski modifikovane hrane, i sl.
Svetska zdravstvena organizacija je 29.septembar proglasila za SVETSKI DAN SRCA. Ovim činom pokušalo se da se bar na taj datum progovori na svim mestima, u svim medijima, organizacijama, institucijama, itd. i time skrene pažnja široke javnosti na značaj problema koje već imamo suočavajući se sa posledicama oboljenja srca i krvnih sudova.
Povodom Svetskog dana srca 2014, Svetska zdravstvena organizacija će podvući potrebu da se smanji potrošnja soli, koja je direktno povezana sa smrću od kardiovaskularnih bolesti oko 2,5 miliona ljudi godišnje. Zbog svega navedenog tema ovogodišnjeg Svetskog dana srca – Biraj srce, nije težak izbor – i gleda na prednosti smanjenja potrošnje soli, posebno u pogledu unapređenja zdravlja i smanjenja smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Svetski dan srca 2014 je posvećen i razotkrivanju koliko sredine i društva u kojima živimo mogu da utiču i povećavaju naše faktore rizika za kardiovaskularna oboljenja.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Opoidi u terapiji bola“]Opioidi i opijati čine grupu lekova koja se zove opioidni analgetici i koja se koristi u terapiji bola kod pacijenata kod kojih ne daju zadovoljavajuće rezultate neopioidni analgetici (od kojih, kod nas pacijenti, čak i bez konsultacije sa svojim lekarom, često koriste aspirin, acetisal, diklofen, ibuprofen, ketoprofen, novalgetol, i sl.).[/message_box]
Kada su prisutni jaki i vrlo jaki bolovi koji dugo traju daju se opioidni analgetici (bolove otklanjaju dejstvom na centralni nervni sistem). Prirodni alkaloidi opijuma i polusintetski derivati kao što su morfin, kodein, heroin spadaju u opijate. Opioidi su sintetski derivati puput metadona, tramadola, fortrala i sl. Našim pacijentima ti lekovi su poznati kao lekovi koji se dobijaju na “dupli recept”.
Na smanjenje dejstava opioida u terapiji bola značajno utiču neželjeni efekti koji prate upotrebu ove kompleksne terapije. Pacijent zbog njih često ima subjektivni osećaj da terapija nije uspešna ili bar ne onoliko koliko bi pacijent to želeo i očekivao.
Negativne efekte do kojih upotreba opioida može da dovede moguće je prevenirati kako bi se moglo dati dovoljno analgetika za potizanje dobre analgezije (smanjenja bola).
Najčešće neželjene reakcije kod upotrebe opioida su:
- Muka, gađenje, povraćanje
- Opstipacija
- Alergija
- Sedacija
- Respiratorna depresija
- Tolerancija na opioide
- Opioidna zavisnost
U svakom slučaju, ukoliko se pojave neke od navedenih reakcija, terapiju pacijent ne treba na svoju ruku da menja, obustavlja, i sl. Potrebno je obratiti se ordinirajućem lekaru koji će ukoliko je neophodno promeniti opioid, korigovati dozu ili ordinirati terapiju koja će ublažiti i eliminisati negativne efekte (npr. u slučaju povraćanja ordinirati antiemetik, kod alergije dati antihistaminik, u opstipaciji dati laksativ, i sl.)
TERAPIJA BOLA – NEOPHODNOST TIMSKOG RADA
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Terapija bola“]Otklanjanje bola kod pacijenata je za lekare svih specijalnosti jedan od najvažnijih, najurgentnijih, ali najčešće i najkompleksnijih zadataka. Značaj timskog rada (lekar, medicinska sestra/tehničar, psihoterapeut, i dr.) je od velike važnosti za lekara koji se ozbiljno prihvati rešavanju ovoga zadatka.[/message_box]
- Šta je u stvari bol?
- Kako nastaje?
- Kako ga doživljavamo?
- Kako ga procenjujemo na skali bola?
- Kako najuspešnije tretirati?
Ova i slična pitanje često se čuju u ordinaciji. Momenat kada pacijent zatraži pomoć je momenat kada je pacijent zbog prisutnog bola (bilo intenziteta ili vremenskog intervala postojanja bola) delimično ili potpuno onemogućen u obavljanju svojih svakodnevnih dnevnih aktivnosti. Naravno, i sam doživljaj bola kod različitih pacijenata ili u različitim stanjima je potpuno razližičit.
Po definiciji Internacionalnog udruženja za istraživanje bola bol je «neprijatan senzorni ili emocionalni doživljaj, koji je izazvan postojećim ili mogućim oštećenjem tkiva ili koji je opisan rečima koje odgovaraju takvom oštećenju».
Uzroci bola su neprijatni i štetni nadražaji. To mogu biti nadražaji mehaničke prirode (kao što su povrede), hemijska oštećenja (dejstvo hemijskih materija, organske ili neorganske prirode), velika toplota ili hladnoća, i sl. Bol se javlja i kao jedan od simptoma u nekim patološkim stanjima organizma (gotovo da nema čoveka koji se nije nosio sa bolom koji se javlja kod kancera kod člana bliže ili dalje familije, bliskog prijatelja, komšije…).
Po trajanju simptoma i karakteristikama bola, bol se može podeliti na:
- Akutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola do 7 dana, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj)
- Subakutni bol (trajanje umerenog ili jakog bola od 7 dana do 6 meseci, najčešće određeni događaj je uzrok bola, umeren psihološki uticaj )
- Akutni trajući (održavajući) bol (neodređeno vremensko trajanje obično jakog bola, uzrok je trajuće tkivno oštećenje zbog malignog procesa, depresija i anksioznost su česti)
- Akutni povratni (rekurentni) bol (neodređeno vremensko trajanje umerenog ili jakog bola, uzrok je hronična organska nemaligna patologija, depresija i anksioznost su česti)
- Hronični (nesavladivi) benigni bolni sindrom bol (trajanje umerenog ili jakog bola duže je od 6 meseci, uzrok je nepoznat, značajan je psihološki uticaj, indikovana je psihoterapija).
Akutni bol upozorava organizam/osobu na prisustvo štetnog ili potencijalno štetnog nadražaja van organizma. Uzrok akutnog bola je uvek poznat, kao što se tačno može definisati vreme nastanka, a uklanjanjem uzroka nestaje i bol. Mogu biti prisutni i simptomi i znaci povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao što su: povišen krvni pritisak, znojenje, ubrzan srčani ritam, ubrzano disanje i sl.
Hroničan bol je bol koji traje duže od tri meseca i teško je definisati tačno vreme nastanka bola. Uzrok bola je najčešće nepoznat ili ga je nemoguće odstraniti. Bol više ne upozorava organizam već sam po sebi postaje oboljenje. Prisutni su i znaci hroničnog umora, nesanice, malaksalosti, razdražljivosti, gubitak apetita tj. razvijaju se hronični znaci vegetativnog nervnog sistema. Kao takav, bol utiče na pacijentovu ličnost, ometa ga u obavljanju svakodnevnih dnevnih aktivnosti i tako sprečava da živi kvalitetnim životom, a to utiče i na pacijentovu okolinu. Psihosocijalni činioci se ugrađuju u ukupni doživljaj bola i postaju važniji i od bolnog nadražaja. Pacijent se povlači, postaje depresivan ili anksiozan ili i jedno i drugo i indikovano je uključivanje psihoterapeuta u rad na lečenju ovakvog bola, koje obuhvata ne samo uklanjanje uzroka bola već i posledice dugotrajnog trajanja bola.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Praćenje signala“]Na osnovu svega rečenog veoma je bitno pratiti signale koje nam svopstveni organizam šalje i reagovati na vreme. U razvijenim zemljama, što se pokazalo kao izuzetno uspešno, u zdravstvenim ustanovama, na svim nivoima, formirani su timovi koji se bave lečenjem bola. U timu pored lekara (porodičnih lekara, fizijatara, neurologa, reumatologa, anesteziologa, i dr.) obavezno su uključeni i psihoterapeuti. [/message_box]
Izvori:
Handbook of Pain Management, A Clinical companion to Wall and Melzack’s textbook of Pain, 2003.
J. Jovanović, Farmakoterapija bola: analgetici i njihovi adjuvansi, Elit-Medica, Beograd, 2007.
Šta tražite pri samo-pregledu: ABCDE melanoma
A = Asimetrija Jedna polovina je različita u odnosu na drugu polovinu mladeža.
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]
B = Granica nije pravilna, niti jasno definisana
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]
C = Boja varira od jedne oblasti do druge, različitih je nijansi (od bež, preko braon ili crne, ili je ponekad bele, crvene ili plave)
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]
D = prečnik melanoma je obično veći od 6mm (veličine olovke sa gumicom na vrhu) kada se dijagnostikuje, ali oni mogu biti i manji
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]
E = evolucija mladeža ili lezije kože treba da izgleda drugačije od ostalih (ili se menja u veličini, obliku ili boji).
[divider style=“divider1″ backtotop=“yes“ top_margin=“5″ bottom_margin=“0″]
Kako da se spreči rak kože?
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Izlaganje suncu“]Izlaganje suncu je najveći faktor rizika za sve tipove karcinoma kože, uključujući i melanome[/message_box]
Naravno to nikako ne znači da se na suncu ne može boraviti, uživati i zabaviti se, a u isto vreme značajno smanjiti rizik od nastanka karcinoma kože. Evo kako to možete učiniti:
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Uvek tražite hladovinu kada je to neophodno. Ne zaboravite da su sunčevi zraci najjači od 10 do 4 časa popodne (ako Vaša senka zgleda kraća od Vas samih, odmah potražite hladovinu
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Nosite “zaštitnu” odeću (svetlih tonova, laganih, prirodnih materijala) kada u navedenom vremenu morate biti izloženi sunčevim zracima, kao što su majice dugih rukava majica, pantalone, šešire sa širokim obodima, naočare za sunce
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Ne štedite na kremama za sunčanje velikim zaštitnim faktorom, ukoliko ste na plaži, bazenu, onda i vodootporne. Zaštitni faktor (SPF) neka bude minimum 15, za osobe svetle puti 30 ili više. Navedene kreme pružaju zaštitu od obe vrste zračenja: ultravioletnih A (UVA) i ultraljubičastih B (UVB) zraka. Otprilike svaka dva sata, čak i u oblačnim danima, kao i posle kupanja ili znojenje ponovo se namažite kremom.
[icon_check]Budite posebno obazrivi u blizini vode, snega i peska, jer oni reflektuju i intenziviraju štetne zrake sunca, koji mogu povećati šanse za opekotina od sunca
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Jedite namirnice koje su prirodno bogate vitaminom D ili uzimajte komplekse sa vitaminom D u sebi
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]Izbegavajte solarijume. Ultraljubičasti zraci solarijuma (isto kao i sunca) mogu da izazovu rak kože i intenziviraju nastanak bora
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Provera“]
Proverite svoju kožu samo-pregledom ili posetite lekara. Odaberite dan u godini i neka bude isplaniran kao Vaš dan za tu priliku (datum kada ćete proveravati kako Vam godine i sunce ne mogu ništa )
Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, treba Vam pomoć ili savet pozovite 011 / 39 79 882 i tim BEOMEDA će Vam rado pomoći.
[/message_box]
literatura:
American Cancer Society. Cancer Facts and Figures 2011.
Robinson, JK. Sun Exposure, Sun Protection and Vitamin D. JAMA 2005; 294: 1541-43.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Karcinom kože“]Karcinom kože može se javiti kod svakoga, ali se rizik od oboljevanja povećava s godinama. Postoji i individualna sklonost, pa su tako neke osobe u većem riziku od oboljevanja od drugih (skloniji su). Posebno su osetljive osobe svetle puti i koje lako izgore na suncu, sa svetlom kosom, brojnim pegama, osobe koje su dugo boravile na suncu u prošlosti (u našim krajevima to je slučaj sa poljoprivrednicima, u primarskim sa mornarima), ukoliko je postojalo ranije pojavljivanje ovog oboljenja, ukoliko postoji porodična istorija oboljevanja od karcinoma kože. Osobe koje su imale karcinom kože ili prekanceroznu leziju, najčešće su bile izložene velikim količinama sunčevog zračenja, imale su opekotine, imaju povećan rizik od ponovnog nastanka neke maligne bolesti kože.[/message_box]
[icon class=“fa-check“ type=“rounded“ size=“fa-x“ border=“no“ bgcolor=“#30e805″ color=“#ffffff“][/icon]
Najveći izazov je otkriti kancer u početnoj fazi, u ranom stadijumu, kada je i najveća verovatnoća potpunog izlečenja. Pojavi karcinoma kože mogu prethoditi prekancerozne lezije.
Prvi korak ka životu bez raka kože je obrazovanje pacijenata svih starosnih dobi o prevenciji i ranom otkrivanju karcinoma kože.
Iz tih razloga slogan akcije Američke Akademije Dermatologa borbe protiv ove bolesti glasi PREVENCIJA. DETEKCIJA. ŽIVOT.
Kako da proverite stanje svoje kože?
- Prva linija odbrane od karcinoma kože počinje upravo sa Vama. Pitajte Vašeg ordinirajućeg/porodičnog lekara ili dermatologa koliko često treba da kontrolišete Vašu kožu kako bi prepoznali prve znake oboljenja. Obratite se Vašem ordinirajućem/porodičnom lekaru koji će Vas uputiti kod dermatologa ukoliko primetite bilo šta sumnjivo. Ovi jednostavni koraci mogu pomoći da se osigura da se karcinom kože dijagnostikuje u najranijoj fazi, kada je uspešnost potpunog izlečenja najveća.
U daljem tekstu naći ćete informacije o tome kako da uradite samo – pregled kože i na šta treba da obratite pažnju.
Kako da izvršite samo-pregled
Ovim jednostavnim periodičnim aktivnostima možete registrovati promene na koži i na taj način na vreme reagovati konsultujuću Vašeg ordinirajućeg/porodičnog lekara ili dermatologa.
[divider style=“divider1″ backtotop=“no“ top_margin=“20″ bottom_margin=“20″]
1. Pregledajte vrat i vlasište ručnim ogledalom.
2. Savijte ruke i pogledajte pažljivo podlaktice, predeo ispod pazuha i dlanove
3. Istražite svoje telo s preda i od pozadi u ogledalu, onda pogledajte kako unutrašnju, tako i spoljašnju stranu desne i leve podignute ruke
4. Na isti način u sedećem položaju ( za ovo vam ne treba ogledalo ) pogledajte noge i stopala, prostor izmedju prstiju.
5. Na kraju, proverite ledja i zadnjicu sa ručnim ogledalom
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Sledi“]
U sutrašnjem blogu :
Šta tražite pri samo-pregledu: ABCDE melanoma
Kako da se spreči rak kože?
[/message_box]
Ukoliko imate bilo kakvo pitanje, treba Vam pomoć ili savet pozovite 011 / 39 79 882 ili 061-16-26-570 i tim BEOMEDA će Vam rado pomoći.
Kаdа pomislimo nа mesec juli prvа аsocijаcijа nаm je leto, sunce, plаže, more, izleti… Međutim, nikаko ne smemo zаborаviti dа mesec juni sа sobom po prаvilu, u poslednjih pаr godinа, donosi izuzetno visoke temperаture i dostа jаko sunčevo zrаčenje sа visokim stepenom UV zrаčenjа, koje može biti opаsnа pretnjа po zdrаvlje, posebno zа nаše nаjmlаđe i stаrije grаđаne.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Opasnost od sunca“]Svi putnici su u opаsnosti od štetnih efekаtа suncа, uključujući i one sа tаmnom kožom. Neke osobe su u posebnom riziku, uključujući bebe, trudnice, stаrije sugrаđаne, osobe sа oslаbljenim imunitetom, kаo i one koji imаju ordinirаnu terаpiju zа duži vremenski period (pаcijenti sа hroničnim bolestimа)[/message_box]
Vremenа su se promenilа, kаdа je u pitаnju ljudsko rаzmišljаnje o suncu – tаmаn ten se više ne posmаtrа kаo dobrа stvаr. Pored togа, postoji mnogo zаbludа o letnjem suncu, pа smo u ordinаciji BEOMED u sklаdu sа upućenim pitаnjimа nаših sugrаđаnа sаstаvili listu sаvetа.
Kаko nаjuspešnije i nаjsigurnije iskoristiti blаgodeti koje nаm leto donosi?
Nаjbolji nаčin dа se izbegne štetno UV zrаčenje je dа se smаnji vreme izlаgаnjа suncu, to ne znаči dа ćemo sebi uskrаtiti uživаnje, jer još uvek je moguće dа uživаti u blаgodetimа suncа, uz sve dodаtne mere koje iz predostrožnosti trebа preduzeti.
- Izbegаvаjte izlаgаnje suncu, kаdа je sunce nа svojoj nаjvišoj tаčki nа nebu (10:00-16:00 čаsovа)
- Nosite šešir širokog obodа dа zаštiti glаvu i lice
- Pokrijte što je više moguće kože odećom (prirodnih mаterijаlа, svetlijih nijаnsi) ukoliko je neizbežno dа se izložite suncu u periodu mаksimаlnih dnevnih temperаturа (10:00-16:00 čаsovа)
- Nаočаre zа sunce pomoći će zаštiti od suncа. Direktno gledаnje u sunce je opаsno i trebа izbegаvаti. Odаberite brаon, sivа ili zelenа stаklа, а tаmniji i veći okviri su аdekvаtniji
- Nikаdа ne izlаzite iz svogа domа а dа ne ponesete bočicu sа vodom (običnom nаjbolje, u koju možete iscediti i mаlo sokа od limunа)
- Uvek koristite kremu zа sunčаnje širokog spektrа sа visokim zаštitnim fаktorom (obično 15 ili više, а аko imаte porodičnu istoriju oboljevаnjа od kаrcinomа kože ili imаte svetlu put ondа SPF trebа dа bude 30 ili više.)
Aktuelni prepаrаti su jedаn od nаjčešćih metodа koji se koriste zа zаštitu kože od štetnog dejstvа suncа. U svom sаstаvu oni sаdrže hemikаlije koje аpsorbuju UV zrаke rаzličite tаlаsne dužine. Prepаrаti su ocenjivаni po zаštitnom fаktoru (SPF). Zаštitni fаktor se odnosi nа relаtivnu zаštitu od suncа koju pojedinаc primа nаkon nаnošenjа kremа zа sunčаnje u odnosu dа ih ne koristi. Prepаrаti sа većim SPF ocene dаju veći nivo zаštite. Nа primer, аko je potrebno 10 minutа dа osobа normаlne puti izgori nа suncu, nаnošenjem kremа sа zаštitnim fаktorom od 15 znаči dа će biti potrebno 15 putа duže, ili 150 minutа, dа se rаzvije opekotinа.
- Usne su deo telа koji trebа biti posebno zаštićen sа prepаrаtimа zа negu usаnа (i oni imаju zаštitni fаktor)
- Svi trebа dа POSEBNO obrаte pаžnju nа mlаdeže i druge kožne poremećаje (nаjbolje bi bilo dа pre intenzivnom izlаgаnju suncu urаdite pregled mаldežа, odrаdite tip kože i tаko sredstvа kojа ulаžete u zаštitu od suncа uložite nа nаjbolji i zа Vаs nаjzdrаviji mogući nаčin)
- Oni koji imаju ordinirаnu terаpiju morаju je redovno, onаko kаko je propisаnа uzimаti. Svаkа promenа opšteg psihofizičkog stаnjа morа se prijаviti svome ordinirаjućem lekаru, а terаpijа se ne sme korigovаti bez konsultаcije sа istim
- Konzumirаnje vitаminа D može Vаm pomoći u što potpunijoj zаštiti od štetnog zrаčenjа (imа gа u određenim nаmirnicаmа i vitаminskim kompleksimа)
Nаrаvno ovo su «prаvilа» kojih se trebаju pridržаvаti svi fizički аktivni i nezаvisni od tuđe nege i pomoći stаriji sugrаđаni.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Ne zaboravite“]Međutim, nikаko se ne sme zаborаviti zbrinjаvаnje (zdrаvstvenа negа i toаletа) onih koji su fizički delimično ili potpuno zаvisni u ovim vrelim letnjim dаnimа. Ordinаcijа BEOMED je u okviru svojih svаkodnevnih аktivnosti posebаn аkcenаt stаvilа uprаvo nа ove pаcijente, kreirаjući i prilаgođаvаjući kućne posete koje će nаjаdekvаtnije zаdovoljiti sve potrebe nаših pаcijenаtа.
Ukoliko imаte bilo kаkvo pitаnje ili nedoumicu pozovite nаs nа 011 / 39 79 882 ili 011 / 2 496 596.
[/message_box]
Šta je višak kilograma, a šta gojaznost?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i višak kilograma i gojaznost definiše kao abnormalnu ili prekomernu akumulaciju masti koje mogu ugroziti zdravlje. Višak kilograma i gojaznost nastaju kao posledica unošenja više energetskih materija nego što je potrebno da zadovolji potrebe organizma osobe. Manifestuje se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu.
Da li ćemo osobu definisati kao gojaznu ili osobu sa viškom kilograma zavisi od vrednosti indeksa telesne mase (poznat kao BMI – Body Mass Index).
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Indeks telesne mase“]Indeks telesne mase predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima BMI = TM(kg) /〔TV(m)〕2
- BMI veći ili jednak 25 ➜ osoba ima višak kilograma
- BMI veći ili jednak 30 ➜ osoba je gojazna.
[/message_box]
Idealne vrednosti, po preporuci stručnjaka SZO, za žene bile bi od 18-23, a za muškarce od 20-24.
Distribucija masnog tkiva nije samo estetska karakteristika, već i vrlo validan pokazatelj zdravstvenog rizika. Za tu svrhu izračunava se i odnos struk/kukovi tzv. WHR indeks (Waist-Hip-Ratio). Kod žena treba da je manji od 0,85, a kod muškaraca manji od 1. Na osnovu ovog indeksa gojaznost se deli i na:
- androidnu, mušku ili „jabuka“ gojaznost
- ginoidnu, žensku ili „kruška“ gojaznost.
Kod ginoidnog tipa višak masnog tkiva se nagomilava u donjim delovima tela (oko karlice i na butinama), a kod androidnog masno tkivo se nagomilava u predelu stomaka, grudnog koša i ramena).
Gojaznost je najčešće primarna tj. posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti. Gojaznost može biti i sekundarna, odnosno gojaznost koja prati neka patološka stanja, bolesti ili sindrome (hipotireoidizam, Cushingov sindrom / bolest, insulinom, Stein-Leventhalov sindrom, Frohlichov sindrom, Laurence-Moon-Bardet-Biedlov sindrom, Morgani-Morelov sindrom, itd.)
Šta je uzrok viška kilograma i gojaznosti?
Osnovni uzrok gojaznosti i viška kilograma je energetska neravnoteža između kalorija koje se konzumiraju i kalorija koje se utroše.
Znači uzroci ovog vrlo opasnog faktora rizika za naše zdravlje leži u:
- povećanom unosu hrane koja je bogata mastima, solima i šećerom, a siromašna vitaminima, mineralima i drugih mikroelementima
- smanjenoj fizičkoj aktivnosti zbog tempa naše svakodnevnice.
Šta su najčešće zdravstvene posledice prekomerne težine i gojaznosti?
Povišene vrednosti BMI jedan su od glavnih faktora rizika za niz nezaraznih bolesti, kao što su:
- kardiovaskularne bolesti (uglavnom srčane bolesti i moždani udar, koji predstavljaju i vodeće uzroke smrti poslednjih godina)
- šećerna bolest
- bolesti lokomotornog sistema (naročito osteoartritis)
- neke vrste karcinoma (endometrijuma, dojke, debelog creva).
Kako se leči višak kilograma i gojaznost?
Izlečenim se smatraju osobe koje su regulisale svoju telesnu masu i održavaju je u granicama normale. Sam postupak lečenja je dug i mukotrpan posao i zahteva timski rad (pacijent, lekar, nutricionista, trener, psihološka podrška, fizikalna terapija). Zdrava i uravnotežena ishrana i redovne fizičke aktivnosti najlakši su izbor, ali u procesu lečenja gojaznosti nisu uvek i dovoljni. Na individualnom nivou, osobe mogu da: ograniče energetski unos ukupnih masnoća, povećaju unos voća i povrća, kao i mahunarki, integralnih žitarica, ograniče unos šećera, uvedu u svoj raspored redovne fizičke aktivnosti i tako obezbede postizanje energetske ravnoteže i zdravu težinu. Ova individualna odgovornost može imati svoju punu snagu i efekat samo uz stručnu podršku i nadzor i zajednički trud pacijenata i zdravstvenih profesionalaca (ordinirajućeg lekara, nutricioniste, fizijatra, psihologa, itd.)
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Tim Beomeda za lečenje gojaznosti“]
Ordinacija BEOMED je za svoje pacijente obezbedila tim u cilju što uspešnijeg lečenja gojaznosti i viška kilograma. U zavisnosti od potreba i želje naših pacijenata pored ordinirajućeg lekara (koji nakon pregleda po sistemima, određivanja BMI, odnosa struk kukovi i urađenih neophodnih laboratorijskih analiza pravi plan lečenja i nadgleda isti) u rad su uključeni i nutricionista (koji jelovnik može napraviti i po testu intolerancije), a obezbeđuje se i psihološka podrška i fizikalna terapija i masaža.
[/message_box]
[quote align=“left“ color=“#COLOR_CODE“]Kušingov sindrom je kliničko stanje koje karakteriše povećana sekrecija kortizola, a vrlo često i adrenokortikalnih androgena.[/quote]
Povećana sekrecija ovih hormona dovodi do poremećaja u metabolizmu elektrolita, masti, belančevina i ugljenih hidrata. Bolest počinje dosta podmiklo i neprimetno. Češće obolevaju žene nego muškarci, a najčešće se ispoljava između 20. i 45.godine života.
Pacijenti su tromi, psihički uznemireni i osetljivi.
Osećaju opštu slabost, umor, stalno se goje, masne naslage se nagomilavaju na trupu i vratu, dok su ekstremiteti upadljivo tanki.
Povišen krvni pritisak prisutan je od samog početka bolesti. Uočljive su ljubičaste strije na spoljašnjim delovima trbuha, oko pazuha, na bedrima i na dojkama kad žena.
Kušingova bolest se najčešće viđa u osoba starijih od 50.godina. Ova bolest je dosta retka, a klinička slika je istovetna sa kliničkom slikom u Kušingovom sindromu.
