Molekuli sposobni da sprečavaju oksidaciju drugih molekula nazivaju se antioksidansi.

Hemijskim procesom – oksidacijom nastaju slobodni radikali koji predstavljaju okidače radikalnih lančanih reakcija koje oštećuju ćelije našeg organizma. Antioksidansi stupaju u reakciju sa slobodnim radikalima i neutrališu ih.

Kao rezultat evolucije i prilagođavanja radi preživljavanja, biljke i životinje su tokom vekova razvili složene antioksidantne sisteme koji su bogati velikim brojem antioksidanasa (kao su: glutation, vitamin C, vitamin E, itd. ili višekomponentni enzimski sistemi kao peroksidaze na primer).

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“no“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Oksidacioni stres“]Ukoliko u organizmu postoji nizak nivo antioksidanasa ili je usled nekih patoloških stanja došlo do inhibicije antioksidacionih enzima onda može doći do pojave poznate kao oksidacioni stres. Oksidacioni stres je od ključnog značaja za razvoj i manifestaciju mnogih bolesti. Jednom rečenicom – sve bolesti i patološka stanja se manifestuju kao posledice koje su nastale zbog promena na ćelijskom nivou, gde se inicijalno i odigrao neki, nepovoljan po naše zdravlje, biohemijski proces.[/message_box]

Veoma aktuelna tema danas je upotreba antioksidanasa u prevenciji ili ublažavanju tegoba kod obolelih od karcinoma. Pored toga, tržište je preplavljeno proizvodima koji su ili u svom sastavu imaju antioksidanse. A antioksidansi se nalaze svuda oko nas: u voću, povrću, začinskim biljkama!

• Povrće: kupus, crvene i žute paprike, brokoli, tikvice, špargle, artičoke
• Voće: mandarine, jagode, kruške, jabuke, bobičasti plodovi (kupine, ribizle, borovnice, maline), avokado
• Začinsko bilje: peršun, bosiljak, nana, žalfija, timijan, ruzmarin, itd.

U ovim biljkama nalaze se antioksidansi u najvećoj količini, a pravilnim režimom ishrane i konzumiranjem raznovrsne zdrave hrane najveću dobrobit doneće te svome zdravlju. Antioksidanasa više ima u plodovima gorkog ukusa, i to najviše u kori, pupli (mesu) i semenkama.