Šta je grip?

Grip je najrasprostranjenije infektivno oboljenje, a ovakvi vremenski uslovi idealni su za otvaranje sezone gripa. Epidemije gripa javljaju se periodično i u dosta pravilnim vremenskim intervalima.

Epidemije se javljaju na svake 2 do 3 godine. Veoma brzo se šire i izazvane su skoro uvek virusom A (odnosno njegovim varijantama A₁, A₂). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih 4 do 6 godina. Grip se može razviti i u vidu pandemija,  što se dešavalo svakih 30 do 50 godina (poznate su: Španska groznica 1918. kada je umrlo oko 20 miliona ljudi, pandemija azijskog gripa 1957. kada je obolelo 2 milijardi ljudi). Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi i nekim epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa može da se menja vremenom. Ovo se naročito odnosi na tip A. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, a iščezava posle 1 do 2 godine (virus A), odnosno 3 do 5 godina (virus B). Zbog toga su moguća česta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. Širenju infekcije doprinosi zimski period i boravak u zatvorenoj prostoriji.

Kako prepoznati razliku između zarazne kijavice i gripa?

I kijavica i grip su respiratorna oboljenja, ali su izazvana različitim virusima. Zarazna kijavica je laka virusna infekcija sluznice nosa, koja se prepoznaje po obilnoj sekreciji iz nosa, koja nije praćena znacima opšte infekcije (virus zarazne kijavice obično zarazi samo gornje disajne puteve: nos i grlo). Za razliku od kijavice grip je akutno, infektivno vrlo zarazno respiratorno oboljenje, izazvano gripoznim virusom koji zarazi respiratorni sistem, uključujući i nos, grlo, disajne puteve, a u težim slučajevima i pluća. Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.

Koji su simptomi gripa?

Inkubacija gripa je kratka i traje 1-2 dana.

[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“no“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Simptomi gripa“]Grip počinje naglo, manifestuje se umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima i kostima, jezom, drhtavicom, vrtoglavicom, znojenjem i skokom temperature. Javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva (nos je zapušen, pacijent kija, iscrpljuje ga suv kašalj). Temperatura se povlači za 3 do 5 dana, a istovremeno se ublažavaju i svi manifestovani znaci bolesti. Oporavak može da potraje 7 do 10 dana.[/message_box]

Koja je najbolja terapija?

Ne postoji kauzalna terapija gripa (terapija koja leči uzrok), pa je zato i glavni cilj terapije da ublaži simptome bolesti, kao i da spreči i leči komplikacije. Simptomatska terapija obuhvata (terapija koja snižava temperaturu, protiv kašlja, zapušenog nosa, bolova):  antipiretike, sirupe protiv suvog kašlja, kapi za nos ili slani nazalni sprejevi, i sl. Oni najbolje rezultate daju ako se uzimaju do 48h od pojave prvih simptoma.

Šta je Tamiflu?

Lekovi Tamiflu ili Relenza su razvijeni da skrate period bolesti i intenzitet manifestovanih simptoma gripa. Ovi lekovi skraćuju vreme oporavka na jedan do dva dana. Tamiflu i Relenza daju najbolje rezultate kada se uzmu u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma. U svakom slučaju kliničke studije pokazuju da ovi lekovi daju dobre rezultate i kada lečenje počne i nakon 48 sati od manifestacije prvih simptoma.

Kada se koriste antibiotici?

Antibiotici ne pomažu u lečenju gripa!

Antibiotici ne pomažu u lečenju gripa (to su lekovi koji „ubijaju“ bakterije ali ne i viruse, uključujući i viruse gripa i zarazne kijavice). Međutim, grip može da oslabi imunološki sistem i otvori vrata za bakterijske infekcije (naročito kod dece, starih i pacijenata sa hroničnim bolestima). Tada antibiotici imaju veoma značajno mesto u lečenju bakterijskih komplikacija. Ove kategorije pacijenata obavezno treba da posete lekara.

Kada treba posetiti lekara?

Obavezno posetite lekara ukoliko imate neki od sledećih simptoma:

• otežano disanje
• konstantnu temperaturu
• povraćanje
• bolno gutanje
• stalni kašalj
• uporna glavobolja
• gušenje.

Šta je vakcina protiv gripa?

Vakcina protiv gripa spada u specifičnu zaštitu i bazira se na masovnoj aktivnoj imunizaciji stanovništva. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali su one najbolji način da se spreči grip. Imunitet je strogo tipski, pa se zato prvo identifikuje tip virusa, proizvede odgovarajuća vakcina, a potom se sprovodi vakcinacija. Na žalost, ovako nastao imunitet je kratkog trajanja pa se vakcinacija mora ponavljati svake godine. Vakcina se preporučuje za radno aktivno stanovništvo, a poseban akcenat se stavlja na osobe sa hroničnim plućnim bolestima (sa astmom npr. jer je verovatnije da će imati komplikacije poput upale pluća). Takođe, u riziku od komplikacija su i bebe mlađe od 6 meseci, trudnice, osobe sa oslabljenim imunim sistemom, osobe sa dijabetesom, osobe sa neurološkim oboljenjima, sa srčanim oboljenjima, kao i starije osobe.

Kako se zaštititi?

I grip i zarazna kijavica su kapljične infekcije, tj. prenose se na isti način – putem mikroskopskih kapljica iz disajnih puteva zaražene osobe. Zaražena osoba kijanjem ili kašljanjem prska kapljice bilo na okolnu površinu ili osobu. Ukoliko kašlje i kija u svoje ruke dodirom na površine (radne, u prevozu, i sl.) prenosi na njih virus, koji onda zdrave osobe dodirom pokupe.

• Često perite ruke (koristite gel na bazi alkohola, ako nemate pristup vodi)
• Kašljite i kijajte u maramicu ili u svoje ruke (operite ruke posle)
• Kada kašljete ili kijate okrenite glavu od drugih u stranu
• Ne dodirujte oči, nos ili usta (ovim možete sprečiti klice da prodru u Vaše telo)
• Površine koje su zajedničke (telefoni, tastature, i druga oprema na radnom mestu, u školi, prevozu, i sl.) treba redovno čistiti, jer virusi mogu živeti i po nekoliko sati na tim površinama
• Tokom sezone gripa izbegavajte gužve
• Jedite zdravu hranu (time hranite i ojačavate svoj imuni sistem)
• Redovno vežbajte (i tako ojačavate svoj imuni sistem), a osobe koje redovno vežbaju i ako se rezbole simptomi su im dosta blaži a period ozdravljenja brži
• Vakcinišite se protiv gripa svake godine. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali oni su još uvek najbolji način da se spreči grip.

Kako alergije utiči na grip?

Osobe koje imaju alergije nisu podložnije oboljevanju od gripa.

Šta BEOMED nudi svojim pacijentima?

U toku je PROMOTIVNA AKCIJA vakcijacije protiv gripa:
Promotivna akcija obuhvata vakcinaciju protiv gripa uz sistematski pregled uz promotivnu cenu od  2.000,00 dinara.