U sezoni virusa i prehlada, evo šta treba da znate o gripu, njegovim simptomima, merama prevencije i zaštite.

Grip je najrasprostranjenije infektivno oboljenje, a ovakvi vremenski uslovi idealni su za otvaranje sezone gripa. Epidemije gripa javljaju se periodično i u dosta pravilnim vremenskim intervalima. Jedne se javljaju na svake 2 do 3 godine.

Veoma brzo se šire i izazvane su skoro uvek virusom A (odnosno njegovim varijantama A1, A2). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih 4 do 6 godina. Grip se može razviti i u vidu pandemija, što se dešava svakih 30 do 50 godina (poznate su: Španska groznica 1918. kada je umrlo oko 20 miliona ljudi, pandemija azijskog gripa 1957. kada je obolelo 2 milijardi ljudi).

Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi i nekim epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa može da se menja vremenom. Ovo se naročito odnosi na tip A. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, a iščezava posle 1 do 2 godine (virus A), odnosno 3 do 5 godina (virus B). Zbog toga su moguća česta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.

Simptomi gripa

Inkubacija gripa je kratka i traje 1-2 dana. Grip počinje naglo, manifestuje se umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima i kostima, jezom, drhtavicom, vrtoglavicom, znojenjem i skokom temperature. Javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva (nos je zapušen, pacijent kija, iscrpljuje ga suv kašalj). Temperatura se povlači za 3 do 5 dana, a istovremeno se ublažavaju i svi manifestovani znaci bolesti.
Oporavak može da potraje 7 do 10 dana. Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. Širenju infekcije doprinosi zimski period i boravak u zatvorenoj prostoriji. Osobe koje imaju alergije nisu podložnije oboljevanju od gripa.

Postoji razlika između zarazne kijavice i gripa

I kijavica i grip su respiratorna oboljenja, ali su izazvana različitim virusima. Zarazna kijavica je laka virusna infekcija sluznice nosa, koja se prepoznaje po obilnoj sekreciji iz nosa, koja nije praćena znacima opšte infekcije (virus zarazne kijavice obično zarazi samo gornje disajne puteve: nos i grlo). Za razliku od kijavice grip je akutno, infektivno vrlo zarazno respiratorno oboljenje, izazvano gripoznim virusom koji zarazi respiratorni sistem, uključujući i nos, grlo, disajne puteve, a u težim slučajevima i pluća. Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.

Prevencija gripa

I grip i zarazna kijavica su kapljične infekcije, tj. prenose se na isti način – putem mikroskopskih kapljica iz disajnih puteva zaražene osobe. Zaražena osoba kijanjem ili kašljanjem prska kapljice bilo na okolnu površinu ili osobu. Ukoliko kašlje i kija u svoje ruke dodirom na površine (radne, u prevozu, i sl.) prenosi na njih virus, koji onda zdrave osobe dodirom pokupe.

Kako se zaštititi:

• Često perite ruke (koristite gel na bazi alkohola, ako nemate pristup vodi)
• Kašljite i kijajte u maramicu ili u svoje ruke (operite ruke posle)
• Kada kašljete ili kijate okrenite glavu od drugih u stranu
• Ne dodirujte oči, nos ili usta (ovim možete sprečiti klice da prodru u Vaše telo)
• Površine koje su zajedničke (telefoni, tastature, i druga oprema na radnom mestu, u školi, prevozu, i sl.) treba redovno čistiti, jer virusi mogu živeti i po nekoliko sati na tim površinama
• Tokom sezone gripa izbegavajte gužve
• Jedite zdravu hranu (time hranite i ojačavate svoj imuni sistem)
• Redovno vežbajte (i tako ojačavate svoj imuni sistem), a osobe koje redovno vežbaju i ako se rezbole simptomi su im dosta blaži a period ozdravljenja brži
• Vakcinišite se protiv gripa svake godine. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali oni su još uvek najbolji način da se spreči grip.