BLOG
Morbili su u narodu poznati i kao , šarulje, male boginje, mrase, ospice. Predstavljaju akutno infektivno virusno oboljenje, koje je veoma kontagiozno, a pripada grupi osipnih groznica. Odlikuje se izraženim kataralnim (upalnim) znacima i makulopapuloznom ospom.
Obolevaju uglavnom najmlađa deca. U našoj zemlji zakonom je regulisana vakcinacija protiv ove bolesti kao obavezna. Još 1961. godine Dr Milovanović je prvi u našoj zemlji izradio živu atenuiranu vakcinu koju je nazvao Beograd. Ovom vakcinom je izvršena masivna vakcinacija uporedo sa vakcinacijom inostranih autora i dobijeni su vrlo dobri rezultati.
Izazivač malih boginja je virus koji u spoljnoj sredini nije mnogo otporan, ukoliko nije zaštićen u proteinskoj materiji. Ubijaju ga ultravioletni, pa i sunčevi zraci.
Male boginje spadaju u kapljične infekcije (virusi se nalaze u rinofaringealnom sekretu i suzama). Najčešće obolevaju predškolska, pa školska deca. Odojčad do 6 meseci obolevaju izuzetno retko, jer ih štiti transplacentarni imunitet. U starijim mesecima života bebe češće obolevaju. Odrasle osobe retko obolevaju, jer su stekle imunitet vakcinacijom u detinjstvu. Bolesnik je isključivo izvor infekcije (počevši od kraja inkubacije, pa sve dok ospa ne izbledi). Inkubacija traje 10-12 dana. Poslednjih dana inkubacije pacijent je zarazan.
Morbili traju prosečno 15-20 dana. Oboljenje ima ciklični tok razvoja i prolazi kroz sledeće stadijume:
Kataralni stadijum, traje 2-4 dana; početak bolesti je nagao, temperatura dostiže 38-40C; dete se žali da je žedno, da ima glavobolju, smeta mu svetlo i suze mu oči, javlja se bol i grebanje u guši, kašlje suvo i uporno; lice je natečeno, zajapureno, poznato kao „plačna maska“.
Osipni stadijum, obično traje 3-6 dana i bolesnik je zarazan dok ospa ne počne da bledi; u ovom stadijumu povećava se temperatura, pojačavaju se svi znaci upale i izbija makulopapulozna ospa, a kad je ospa i vrlo izražena, ona nije difuzna, jer se između elemenata ospe uvek vide delovi zdrave kože; ospa ima određeni red izbijanja i on je vrlo dragocen za dijagnozu malih boginja
Stadijum rekonvalescencije, traje oko 7 dana; bolesnik bolje jede i spava, na mestu ospe ostaju pigmentacije na koži koje se zadržavaju 1-2 nedelje, a istovremeno počinje i perutanje kože, koje traje 3-7 dana.
Male boginje ostavljaju solidan doživotni imunitet. U toku malih boginja treba sprovoditi uobičajene opšte mere (izolacija bolesnika, prijava oboljenja, dezinfekcija). Dete treba držati u zračnoj i svetloj sobi, temperature 24 stepena. Bolesno dete se oblači i pokriva kao kada je zdravo. Hidratacija deteta igra veliku ulogu u febrilnom periodu. Obzirom da su morbili virusne etiologije nema antibiotske terapije (ukoliko nije došlo do komplikacija i tada se terapija daje samo uz savet i kontrolu ordinirajućeg lekara). Koristi se simptomatska terapija protiv povišene temperature, kašlja i kataralnih simptoma.
Izvor: Kosanović – Ćetković Desanka i saradnici, Akutne infektivne bolesti
Osim prehlada i gripa, koji su neizbežna pojava ovih dana, decu predškolskog i školskog uzrasta mogu ostaviti u postelji i mamama i bakama dobro poznate virusne osipne groznice. Uzroci mogu biti različiti: vremenske prilike, kolektiv, izostanak vakcinacije, i sl.
Osipne groznice su akutna infektivna oboljenja sa ospom i temperaturom, po čemu su i dobila svoje ime. U ovu grupu bolesti ubrajaju se: šarlah, variola, morbili, varicela i rubela i neke druge virusne ospe.
Šarlah je, za razliku od svih gore pobrojanih, bakterijsko oboljenje. Morbili (kod nas poznate kao male boginje, ospice, šarulje), varicela (ovčije boginje) i rubella (rubeola, crvenka) su osipne groznice čiji su uzročnici različiti virusi, koji imaju različite osobine (npr. virus variole je dosta otporan, dok ostali to nisu). Izvor svih osipnih bolesti se prenosi kapljičnim putem, pa se zato češće i javljaju u zimskom periodu. Deca većinom obolevaju, naročito deca iz kolektiva (vrtići, škole, i sl.). Virusi ulaze u organizam preko nazofarinksa, razmožavaju se u epitelu gornjih disajnih puteva i pratećim limfnim čvorovima i žlezdama. Virusi osipnih groznica su dermatotropni iz tog razloga nastaje ospa kao rezultat dejstva virusa na kožu. Kod svake ospe se opisuju sledeći elementi:
Virusne osipne groznice spadaju u generalizovana oboljenja, pa je inkubacioni period dug i traje 10-20 dana. U kliničkoj slici dominiraju tri činioca: temperatura (koja nije obavezna, naročito kod varicele i rubele), ospa i ciklični tok bolesti (ima tri stadijuma: kataralni – zapaljenje konjuktiva i svih sluznica respiratornog stabla, osipni i rekonvalescentni stadijum – traje nekoliko dana, do nekoliko nedelja, a često je perutanje kože u ovom periodu).
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike, kao i epidemioloških podataka, a najlakše se postavlja u osipnom stadijumu bolesti. Preležane osipne groznice osiguravaju solidan imunitet. Pošto su ovo virusne bolesti, uglavnom se primenjuje simptomatska terapija i nega, a antibiotska terapija se primenjuje samo u slučaju bakterijskih komplikacija. Vakcine protiv variole, morbila i rubele daju solidan imunitet.
Kada Vas slomi temperatura, kada ste malaksali, imate bolove u mišićima, bol u grlu, otežano gutate, „zapušeni“ ste, imate glavobolju, postoje situacije, kada uz svo vaše znanje i terapeutske veštine, obavezno treba posetiti lekara ukoliko imate neki od sledećih simptoma:
Ono što treba da znate o lečenju gripa je da ne postoji kauzalna terapija gripa (terapija koja leči uzrok), pa je zato i glavni cilj terapije da ublaži simptome bolesti, kao i da spreči i leči komplikacije. Simptomatska terapija obuhvata (terapija koja snižava temperaturu, protiv kašlja, zapušenog nosa, bolova): antipiretike, sirupe protiv suvog kašlja, kapi za nos ili slani nazalni sprejevi, i sl. Oni najbolje rezultate daju ako se uzimaju do 48h od pojave prvih simptoma.
Kolege, rođaci i prijatelji će Vam savetovati da uzmete već čuvene lekove Tamiflu ili Relenzu. To su lekovi koji su razvijeni da skrate period bolesti i intenzitet manifestovanih simptoma gripa. Ovi lekovi skraćuju vreme oporavka na jedan do dva dana. Tamiflu i Relenza daju najbolje rezultate kada se uzmu u roku od 48 sati od pojave prvih simptoma. U svakom slučaju kliničke studije pokazuju da ovi lekovi daju dobre rezultate i kada lečenje počne i nakon 48 sati od manifestacije prvih simptoma. U svakom slučaju ove lekove ne uzimajte na svoju ruku, a naročito ne radi „prevencije“. Obavezno se konsultujte sa ordinirajućim lekarom.
Nikako ne uzimajte ni antibiotike. Antibiotici ne pomažu u lečenju gripa (to su lekovi koji „ubijaju“ bakterije, ali ne i viruse, uključujući i viruse gripa i zarazne kijavice). Međutim, grip može da oslabi imunološki sistem i otvori vrata za bakterijske infekcije (naročito kod dece, starih i pacijenata sa hroničnim bolestima). Tada antibiotici imaju veoma značajno mesto u lečenju bakterijskih komplikacija. Ove kategorije pacijenata obavezno treba da posete lekara.
Ono što Vam može pomoći i za šta se treba opredeliti je vakcinacija protiv gripa. Vakcina protiv gripa spada u specifičnu zaštitu i bazira se na masovnoj aktivnoj imunizaciji stanovništva. Vakcine ne daju 100% zaštitu od gripa, ali su one najbolji način da se spreči grip. Imunitet je strogo tipski, pa se zato prvo identifikuje tip virusa, proizvede odgovarajuća vakcina, a potom se sprovodi vakcinacija. Na žalost, ovako nastao imunitet je kratkog trajanja pa se vakcinacija mora ponavljati svake godine. Vakcina se preporučuje za radno aktivno stanovništvo, a poseban akcenat se stavlja na osobe sa hroničnim plućnim bolestima (sa astmom npr. jer je verovatnije da će imati komplikacije poput upale pluća). Takođe, u riziku od komplikacija su i bebe mlađe od 6 meseci, trudnice, osobe sa oslabljenim imunim sistemom, osobe sa dijabetesom, osobe sa neurološkim oboljenjima, sa srčanim oboljenjima, kao i starije osobe.
U sezoni virusa i prehlada, evo šta treba da znate o gripu, njegovim simptomima, merama prevencije i zaštite.
Grip je najrasprostranjenije infektivno oboljenje, a ovakvi vremenski uslovi idealni su za otvaranje sezone gripa. Epidemije gripa javljaju se periodično i u dosta pravilnim vremenskim intervalima. Jedne se javljaju na svake 2 do 3 godine.
Veoma brzo se šire i izazvane su skoro uvek virusom A (odnosno njegovim varijantama A1, A2). Virus B izaziva manje epidemije i to svakih 4 do 6 godina. Grip se može razviti i u vidu pandemija, što se dešava svakih 30 do 50 godina (poznate su: Španska groznica 1918. kada je umrlo oko 20 miliona ljudi, pandemija azijskog gripa 1957. kada je obolelo 2 milijardi ljudi).
Razlikujemo tri tipa virusa gripa: A, B i C. Svi imaju slična biološka i patogena svojstva, ali se razlikuju po antigenoj strukturi i nekim epidemiološkim osobinama. I sama antigena struktura pojedinih tipova virusa gripa može da se menja vremenom. Ovo se naročito odnosi na tip A. Imunitet posle preležane infekcije je tipski, nestalan i kratkotrajan, a iščezava posle 1 do 2 godine (virus A), odnosno 3 do 5 godina (virus B). Zbog toga su moguća česta oboljenja prouzrokovana istim ili drugim virusom gripa.
Inkubacija gripa je kratka i traje 1-2 dana. Grip počinje naglo, manifestuje se umorom, glavoboljom, bolovima u mišićima, zglobovima i kostima, jezom, drhtavicom, vrtoglavicom, znojenjem i skokom temperature. Javljaju se simptomi i znaci zapaljenja svih disajnih puteva (nos je zapušen, pacijent kija, iscrpljuje ga suv kašalj). Temperatura se povlači za 3 do 5 dana, a istovremeno se ublažavaju i svi manifestovani znaci bolesti.
Oporavak može da potraje 7 do 10 dana. Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5 do 7 dana bolesti. Širenju infekcije doprinosi zimski period i boravak u zatvorenoj prostoriji. Osobe koje imaju alergije nisu podložnije oboljevanju od gripa.
I kijavica i grip su respiratorna oboljenja, ali su izazvana različitim virusima. Zarazna kijavica je laka virusna infekcija sluznice nosa, koja se prepoznaje po obilnoj sekreciji iz nosa, koja nije praćena znacima opšte infekcije (virus zarazne kijavice obično zarazi samo gornje disajne puteve: nos i grlo). Za razliku od kijavice grip je akutno, infektivno vrlo zarazno respiratorno oboljenje, izazvano gripoznim virusom koji zarazi respiratorni sistem, uključujući i nos, grlo, disajne puteve, a u težim slučajevima i pluća. Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.
I grip i zarazna kijavica su kapljične infekcije, tj. prenose se na isti način – putem mikroskopskih kapljica iz disajnih puteva zaražene osobe. Zaražena osoba kijanjem ili kašljanjem prska kapljice bilo na okolnu površinu ili osobu. Ukoliko kašlje i kija u svoje ruke dodirom na površine (radne, u prevozu, i sl.) prenosi na njih virus, koji onda zdrave osobe dodirom pokupe.
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Problemi sa pamćenjem“]U poslednje vreme često nam se javljaju osobe mlađe životne dobi (40 godina i mlađe) koje žele da znaju kako može da im se dijagnostikuje “da li su dementni”. Dešava im se da ponekad nešto zaborave, zastanu u priči, ne mogu odmah da se sete, i sl. Uplašeni su jer su u porodici imali bliskog člana koji je za života bio ili je trenutno obolelo od nekog tipa demencije.[/message_box]
U ovakvim situacijama, kao i situacijama kada kao tim treba da postavimo dijagnozu i primenimo adekvatno lečenje, preporučujemo i radimo neuropsihološko testiranje, tj. neuropsihološku procenu stanja pacijenta. Za razliku od popularnog CT-a (kompjuterizovane tomografije) ili NMR-a (nuklearne magnetne rezonance), koji pokazuju kako izgleda struktura mozga i da li ima vidljivih promena i gde, neuropsihološki testovi ispituju samu funkcionalnost mozga tj. koliko dobro (kvalitetno) mozak obavlja određene funkcije (na primer, kakvo je pamćenje, sposobnost učenja ili sećanje).
Testiranje nam pomaže prvo, da diferencijalno dijagnostički razlikujemo demenciju (čak i u vrlo ranim fazama) od problema koji su posledica psihološkog stanja pacijenta (depresije, anksioznosti, stresa, posttraumatskog sindroma, i drugih patoloških stanja psihe), omogućava nam da vidimo da li su nastale promene posledica čisto kognitivnih ili vaskularnih promena ili su kombinacija obe. Na kraju, testiranje nam omogućava da postavimo pravu dijagnozu i da kreiramo najadekvatniji tretman.
Testovi nisu invazivni i ne podrazumevaju nikakve elektrode, rentgen ili druge elektronske aparate i opremu. Neuropsihološki testovi su dizajnirani da ispitaju različite kognitivne sposobnosti, uključujući i brzinu obrade informacija, pažnje, memorije, jezika, i izvršnih funkcija mozga. Koristimo neuropsihološku bateriju testova (koja je dizajnirana u SAD-u) u cilju određivanja niza funkcija mozga: pažnje, memorije, jezičke funkcije, vizuospacijalnih sposobnosti, egzekutivne funkcije, emocionalnog statusa. Testiranjem niz kognitivnih sposobnosti i ispitivanjem obrazaca performansi u različitim kognitivnim oblastima, BEOMED-ov neuropsihijatar može da donese zaključak i o strukturnim promenama i promenama moždane funkcije. Neuropsihološki testovi su važna komponenta procene i lečenja: traumatskih povreda mozga, demencije, neuroloških oboljenja i psihijatrijskih poremećaja. Neuropsihološki testovi su takođe važno sredstvo za ispitivanje efekata toksičnih materija i medicinskih tretmana na funkcionisanje mozga.
Ako ste spremni da se testirate, onda treba da odvojite i vreme i osigurate svoje strpljenje, jer testiranje (a sve je individualno) traje sat i po, a nekada i duže. Rezultate ne dobijate odmah, jer treba sve to sto ste uradili da se obradi i standardizuje, kako bi Vam se predložio adekvatan tretman, ako to, naravno, zahteva Vaše stanje.
Dr Olivera M. Ćirković
Izvor
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Geštalt terapija“]Posebna pažnja se posvećuje odnosu terapeuta i klijenta, sadržanog u pojmu „Ja i Ti“. Time želimo da naglasimo da i terapeut i klijent (kao učesnici procesa/susreta) svojom odgovornošću podjednako doprinose rezultatu, a nisu samo igrači fiksnih uloga (tj. jedan samo učitelj, a drugi samo učenik). [/message_box]
Terapeuta zanima bilo koja (svaka) vrsta komunikacije: kako verbalna, tako i neverbalna. Važno je šta se poručuje, ali još je važnije kako to činimo. Često novina tog pristupa zbunjuje klijente (npr. terapeut pita klijenta o izbegavanju kontakta očima s terapeutom ili članom grupe, načinu na koji sede ili pokretu ruke, drhtanju u glasu i sl.). U takvim situacijama se kod klijenata javljaju različiti otpori, koje terapeut nikako neće, niti sme, klasifikovati i/ili osuđivati, već uz klijentovu pomoć istražiti „mehanizam kojim on/ona otuđuje deo svojih ličnih procesa i time izbegava svesnost sebe i okoline“ (Yontef, 1969).
Tipična pitanja u geštalt terapiji, čija je funkcija pojačavanje svesnosti o iskustvu u sadašnjem trenutku, su: “ Šta sada osećate?”, “Probajte da uradite “to” i posmatrajte čega ćete pritom postati svesni (npr. varijanta je: “Ostanite s tim (osećajem, pokretom, sećanjem itd.). Čega ste svesni sada?”).
Cilj terapije je povećati polje svesnosti u određenom području doživljavanja, kao i povećati sposobnost pojedinca da osvesti svoje automatske reakcije (navike/šeme) u pojedinoj situaciji i time sebi omogući izbor delovanja u toj situaciji. Svesnost se odnosi na doživljaj kontakta s “onim što jeste”, tj. sa svojom egzistencijom – preciznije rečeno, govorimo o:
Geštalt terapeut radi tako da se usmeri na proces dijaloga s klijentom – ukoliko bi terapeut preuzeo odgovornost za usmeravanje procesa prema cilju, klijent ne bi više bio odgovoran za svoj proces rasta. Osoba koja samo verbalno daje do znanja da je u relaciji s drugim, ali ne vidi šta se događa (ne reaguje i ne oseća kao odgovor na trenutnu interakciju), nije u potpunosti svesna situacije i nije u pravom kontaktu. Svesnost o dijalogu omogućava osobi da zna šta radi u odnosu prema drugoj osobi, da zna kako radi to što radi, da je svesna alternativnih mogućnosti i svog izbora da sada bude upravo to što je. Sadržaji se ne analiziraju i ne objašnjavaju, nego se stvaraju načini i mogućnosti za integraciju i prihvatanje tih sadržaja. U centru terapijskog rada su klijentov doživljaj – njegovo subjektivno iskustvo – i terapeutova zapažanja o detaljima koja do tog trenutka nisu bila deo svesnog klijentovog iskustva.
Geštalt terapija ima niz oblika i podvrsta: individualna i grupna psihoterapija, terapija za decu, terapija parova i porodična terapija.
Koristi se u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, školstvu (spečificni pravac je geštalt-pedagogija) u savetovalištima, centrima za razvoj ličnosti (npr. razvijanje kreativnih sposobnosti), bolnicama itd.
Tipični klijenti geštalt terapeuta su: anksiozni, depresivni, perfekcionisti, fobičari, i dr. Geštalt se uspešno koristi i u tretmanu psihosomatskih smetnji, intrapsihičkih konflikata, problema s autoritetima.
Dr Olivera M. Ćirković
[message_box type=“info/warning“ align=“left“ icon=“fa-check-circle“ close=“yes“ color=“#COLOR_CODE“ background=“#COLOR_CODE“ border_color=“#COLOR_CODE“ box_shadow_color=“#COLOR_CODE“ title=“Geštalt psihoterapija“]Pojam „geštalt“ je izvorno nemačka reč koja se ne prevodi, a znači celinu ili potpunu konfiguraciju nečega. Tako se i u geštalt psihoterapiji osoba (klijent/pacijent) gleda kao celina ili jedinstvena posebnost (individua) u određenoj životnoj situaciji (koja se može razumeti uzimajući u obzir njen/njegov doživljaj celokupnog životnog okruženja).[/message_box]
U geštalt psihoterapiji ključan je pojam svesnosti. Svesnost omogućava lični/individualni rast i razvoj svih potencijala koji je usmeren ka celovitosti i usklađenosti sa životnim poljem. To se omogućava opažanjem/osvešćenjem kako živimo u sadašnjosti i istraživanjem kako kreiramo ustaljene obrasce ponašanja koji ne dovode do rezultata koje želimo, već nas uznemiravaju i ostavljaju duboko nezadovoljnim i/ili bolesnim. Koristeći opažanje/osvešćenje (pri čemu ništa ne osuđujemo niti kritikujemo) moguće je osvestiti osećanja, doživljavanje, senzacije, kao i načine ponašanja koji ne dovode do zadovoljavajućeg razrešenja situacije, pa se kreativnim eksperimentisanjem pokušava i dolazi do promena u našim stavovima i ponašanju.
U radu sa klijentom terapeut se susreće s pojmom klijentovog „stila u uspostavljanju kontakta“, nečega tj. „šeme” koju je klijent/klijentkinja razvio/la tokom života od najranije mladosti: specifične karakteristike kako u uspostavljanju kontakta sa spoljašnjim svetom, tako i u njihovem unutarašnjim svetu osećaja i stavova. Budući da je to podložno stalnoj promeni, prilagođavanju, rastu i razvoju, reč je o procesu, a ne o strukturi. Iz tog razloga proces psihoterapije je ne samo različit za svako ljudsko biće, već se menja i kod svake osobe tokom vremena i samog procesa rada. Opis tog određenog stila uspostavljanja kontakta tokom vremena je ono što se u geštaltu zove posebnošću/individualnošću.
U terapiji se puno pažnje posvećuje pronalaženju i razvoju adekvatne podrške za određeni stepen kontaktiranja koji želimo ostvariti.
Dr Olivera M. Ćirković
Kardiovaskularne bolesti (<em>KVB</em>) trenutno predstavljaju najozbiljniju pretnju zdravlju žena, a prema podacima Svetske zdravstvene [...]
Veoma značajna kampanja koju je pokrenula Svetska federacija za srce (World Hearth Federation) je upravo kampanja “Mali koraci u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti”.
Sekundarna prevencija kardiovaskularnih bolesti i sve aktivnosti ove kampanje Sve aktivnosti kampanje imaju za cilj da ohrabre pacijente koji su doživeli infarkt srca da nastave dalje normalno, da im pomogne da promene dosadašnji stil života i tako ublaže ili potpuno eliminišu faktore rizika koji mogu uzrokovati neku novu krizu. Sam proces rehabilitacije pacijenata nakon infarkta srca je veoma komplikovan i dugotrajan i zato uz podršku zdravstvenih profesionalaca svih specijalnosti i na svim nivoima, pacijent ipak ima glavnu ulogu – motiv da se on oporavi veoma je bitan.
Iz tog razloga Svetska federacija za srce je kreirala dva kratka animirana crtana filma, koje Vam sa zadovoljstvom predstavljamo.
