Umerenost je vrlina i za početak počnite ovo pravilo da primenjujete u vašoj ishrani.

Veoma je bitno da osvestimo i priznamo sebi da i kada smo zdravi i kada smo bolesni to smo mi. Isto telo, ista psiha, ista duša. Ono što treba sebe da zapitamo je kako smo došli u situaciju da sebe ne poznajemo toliko da dozvolimo da se razbolimo? Kako smo dozvolili da sopstveno telo ne čujemo jednom, dva puta, više puta? Kako to ne reagujemo prvo na signale koje nam telo šalje, a zatim ne čujemo ni simptome, za koje smo već prinuđeni da zatražimo pomoć od lekara? Najgore od svega što ni kada nas neka teška, hronična bolest „snađe“ ni tada ne zastajemo, ne osluškujemo sebe. Da li naša potreba da budemo „savršeni“ (a kome to i po koju cenu?), da budemo uvek spremni (a zašta?), da pratimo one čuvene floskule „tako treba“, „tako mora“, „tako svi rade“, „to se očekuje“,  može da bude toliko moćnija od jedinstva tela, duše i duha? Izgleda da može! To mi svakodnevno dokazujete u ordinaciji.

Da vas podsetim, bolest je čovekovo stanje, koje ukazuje na to da čovek više nije u redu, to jest u skladu sa svojom svesti. Taj gubitak ravnoteže u telu, gubitak sklada tela i duše, duše i duha, duha i tela, taj nesklad manifestuje se kao simptom, kao neki somatski (telesni) poremećaj. Svi simptomi su, po definiciji, subjektivni, a sve bolesti koje se manifestuju, bilo slabijeg ili jačeg intenziteta, imaju psihosocijalni kontekst. I to je nauka dokazala.

Slušala sam često od svojih pacijenata kako u potrazi za apsolutnim zdravljem posećuju razne savetnike, odlaze kod šamana, primenjuju režime ishrane drugih naroda i kultura, procese detoksikacije, pozivaju se na plemena koja žive duboko u prašumama Amazonije ili još neispitanim prostorima Tibeta. Lično nemam ništa protiv. Podržavam svaki pokret ka ozdravljenju, pa isceljenju. Ali svi od reda prosto budu iznenađeni, kada im predložim da vikend provedu u Ovčarsko-kablarksoj klisuri ili padinama Fruške gore u poseti manastirima. Čini mi se kao da nije “in” ili nije dovoljno skupo da bi bilo i “lekovito”. A to su samo neka od mesta gde vaše telo i vaša duša i duh mogu ponovo da se susretnu i da se zavole.

Kada su ishrana i detoksikacija u pitanju vodite računa. Nikako se ne upuštajte u razne avanture, bez prethodne konsultacije sa vašim izabranim lekarom. Umerenost je vrlina i za početak počnite ovo pravilo da primenjujete u vašoj ishrani. O posebnim režimima ishrane i detoksikacije pisaću više u narednom tekstu.

Autor: Dr Olivera M. Ćirković, spec. pedijatrije, geštalt psihoterapeut

Save