Nemojte smatrati da treba da budete jake! Žene su rođene da budu nežne, čuvane, voljene i da vole.
„Osećam se kao u zlatnom kavezu“ ili „A gde sam to pogrešila“ ili „Kao da me nema“….
Ove i slične rečenice često čujem u radu sa uspešnim damama, požrtvovanim majkama i kćerkama, pre svega dobrim osobama. I svaka izgovorena rečenica je, u svoj svojoj praznini, puna bola, patnje, razočarenja. Nema veze ni koliko godina ima dama, kojom se profesijom bavi, da li je slobodna ili ne, ostvarena kao majka ili pak nije. Ako ih posmatramo sa strane, uspešne žene. Veoma! Kada skinu svoju masku jake, onda postaju ono što zapravo i jesu, što im je od Boga dato. Postaju ranjive, nežne, željne pažnje, nežnosti, pomoći. Eto polarnosti, eto tema za lični rast i razvoj.
Negde smo u surovoj borbi da sve postignemo i ne samo da postignemo, nego da na svakom polju budemo najuspešnije, zaboravile da smo žene, da smo nežnije, da smo slabija polovina. I svaka žena koja na ovo slabija odreaguje, pobuni se u sebi, oseti potrebu da me iskritikuje, jer „nisam za ravnopravnost polova“ treba da osvesti da ima dobru temu za rad! I da treba da se upusti u rešavanje iste, što pre. Zbog sebe, zbog svoje sreće, ličnoga mira, ispunjenosti i ljubavi, a ponajpre zbog svoga zdravlja. Bez sebe, neće više biti u mogućnosti da zadovoljava potrebe drugih i eto novih razočarenja i „poraza“.
Da li nas je naša potreba da budemo savršene (a kome?), da budemo uvek spremne (a zašta?), da pratimo one čuvene floskule „tako treba“, „tako mora“, „tako svi rade“, „to se očekuje“, itd. itd. odrodila, odvojila od nas samih, naše duše, psihe i na kraju, kad se manifestuje neki simptom ili još gore bolest i od našeg tela. Psihoterapeuti ove rečenice nazivaju introjektima (naučena pravila po kojima se ponašamo). Meni se mnogo svideo termin etikete monahinje Matrone. Narodski! Da svi shvatimo šta radimo. Monahinja Matrona u svojoj knjizi Daj mi svoje srce kaže za etikete (introjekte) da “imaju emocionalni naboj i da ne samo što opisuju, već optužuju i bole”. Ove i slične etikete su stereotipi i zanemaruju našu autentičnost. I tako smo vrlo često povezani sa svojim ili nečijim drugim očekivanjima, a ne sa sobom samima, a ne sa samim životom.
Nemojte smatrati da treba da budete jake! Žene su rođene da budu nežne, čuvane, voljene i da vole. Zašto takav poklon nipodaštavati i odbijati?! Zašto prihvatiti da se žive tuđi životi? Pa još muški životi?! Kako se to desilo i kada? Sve su vam ovo teme za razmišljanje. I to jako velike teme. Rešavanjem ovih pitanja, ugledavanje odgovora i njihovo priznavanje, omogućiće vam da krenete dalje, ali kao žena u telu žene, u psihi žene i duši žene. I sigurno vam uspešnost na profesionalnom polju, polju porodice, prijatelja, ljubavi, emocija, seksa neće biti umanjena. Toga se ne plaštite, jer je nerealan i neuvremenjen taj strah. Naprotiv, bićete još moćnije, a istovremeno ispunjenije, jer će i vaše potrebe biti zadovoljene, nećete samo zadovoljavati tuđe! Konačno ćete naći balans, tu dugo traženu ravnotežu uzimanja i davanja.
Znači, vaš prvi i najvažniji zadatak do sada je da prvo tragate i pronađete ženu koju ste davno negde, duboko u sebi sabile, pa kada ugledate ženu u vama, onda je osetite, uvažite je i priznajte je. Nikako nemojte napraviti grešku sa ovom postojećom personom, koja vas i jeste dovela tu gde ste, pa da i nju odgurnete kao što ste učinili sa nežnom ženom nekada. Toj staroj personi dugujete sve što ste postigle, sada samo želite malo više, malo laganije, malo suptilnije, malo ispunjenije. Ovaj put nije lak (zato ga psihoterapeuti i zovu paradoksalna teorija promene), ali će vam omogućiti da ne budete u sopstvenom zlatnom kavezu, da jako dobro znate gde ste i šta želite, da znate da niste pogrešile bilo gde. Ne, radile ste uvek najbolje što ste znale, mogle i umele u skladu sa životnim okolnostima. Nemojte ni da vas bude sramota, da se smatrate neuspešnim zato što ćete pomoć i podršku zatražiti od psihoterapeuta. To i nije posao koji ćete same rešiti, jer da ste znale, ne biste ni imale potrebu da tragate za nežnim bićem u vama.
Jednostavno, došlo je vreme da počnete da zadovoljavate i vaše potrebete i da svi uživaju u tome, gledajući vas kako moćno, a nežno živite život žene, spremne na sve, ali istovremeno i jasno definisanih potreba da bude voljena, pažena, mažena.
Drage dame, vratite se svojoj primarnoj ulozi i uživajte u njoj! Žena, ne može da bude bilo ko. Da može, kome bi stihove pisali Dučić, Rakić, Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Dis i mnogi drugi znani i neznani? Kome bi pevali, koga slikali i kome slavili?
